Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 90/22 od 18.10.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Smederevu i branilaca okrivljenog AA, advokata Borivoja Borovića i Ognjena Radića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Smederevu 1K.br.430/21 od 28.02.2022. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Ognjen Radić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan predmetni zahtev, te da saglasno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine presude Osnovnog suda u Smederevu 1K.br.430/21 od 28.02.2022. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 90/22 od 18.10.2022. godine i predmet vrati na ponovno suđenje ili da shodno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači navedene presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na nalazu i mišljenju veštaka dr Vladimira Todorovića vezano za oštećenog BB, a bez kog dokaza ne bi bila doneta ista presuda. Naime, po stavu branioca, sud je nezakonito pročitao navedeni nalaz i mišljenje veštaka dr Vladimira Todorovića, iz razloga jer je u konkretnom slučaju bilo neophodno da se navedeni veštak i neposredno ispita na glavnom pretresu, čime bi se omogućilo okrivljenom i njegovom braniocu da veštaku dr Vladimiru Todoroviću postavljaju pitanja i da stavljaju primedbe na njegov nalaz i mišljenje, pri čemu iz spisa predmeta proizilazi da je sud na glavnom pretresu od 16.12.2021. godine doneo rešenje da se navedeni veštak pozove na sledeći glavni pretres zakazan za dan 28.02.2022. godine, na koji isti nije pristupio, a sud nije otklonio izvođenje tog dokaza.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer odredba člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP omogućava sudu da na glavnom pretresu izvede dokaz i to putem vršenja uvida ili čitanja sadržine nalaza i mišljenja veštaka ako su stranke saglasne da se tako postupi umesto neposrednog ispitivanja veštaka koji nije prisutan, bez obzira da li je isti bio pozvan ili ne. Upoznavanjem na glavnom pretresu održanom dana 28.02.2022. godine sa sadržinom pisanog nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka dr Vladimira Todorovića - specijaliste za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju od 12.04.2021. godine vezano za oštećenog BB i to njegovim čitanjem, a što je sud inače učinio uz saglasnost stranaka, što je i konstatovano na zapisniku od 28.02.2022.godine, umesto neposrednog ispitivanja navedenog veštaka koji nije bio prisutan na glavnom pretresu, sud je postupio u svemu zakonito, saglasno procesnoj odredbi člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP, te je čitanjem navedenog nalaza i mišljenja veštaka dr Vladimira Todorovića izveo dozvoljeni dokaz, pri čemu ni okrivljeni, a ni njegov branilac tokom postupka nisu imali primedbe na ovaj dokaz. Sledstveno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kojem se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da je sud propustio da u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primeni odredbu člana 19. KZ koja se odnosi na institut nužne odbrane. Međutim, branilac svoju tvrdnju da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani, odbijajući od sebe istovremen protivpravni napad oštećenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda suštinski obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, dajući sosptvenu ocenu izvedenih dokaza i sopstvene činjenične zaključke koji su potpuno drugačiji od onih datih u pobijanim pravnosnažnim odlukama. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da iz izvedenih dokaza i to dosledne odbrane okrivljenog AA i iskaza svedoka optužbe VV, koja je jedini očevidac kritičnog događaja, nesumnjivo proizilazi da je kritičnom prilikom oštećeni BB napao okrivljenog i da se okrivljeni samo odbranio u neophodnoj i potrebnoj meri, te da se okrivljeni zbog bolova sa leve strane grudnog koša nakon ovog događaja javio u Dom zdravlja „Medigrup dr Ristić“ gde su mu konstatovane povrede i data terapija, a koje dokaze su nižestepeni sudovi potpuno ignorisali prilikom odlučivanja, pogrešno prihvatajući neistinit i nedosledan iskaz oštećenog koji je pri tome kontradiktoran nalazu i mišljenju veštaka dr Vladimira Todorovića.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 2. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ognjena Radića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić