Na osnovu člana 246. stav 8. u vezi stava 87. KZ, od okrivljenog je oduzeta jedna platnena bela vreća u kojoj se nalaze dva paketa formirana od najlona sa opojnom drogom cannabis ukupno neto težine 991,54 grama.

Okrivljeni je obavezan da sudu na ime sudskog paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, te da Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 320.077,24 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.839/24 od 11.12.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu i branilaca okrivljenog Nebojše Ludajića, a presuda Višeg suda u Zrenjaninu K br.20/24 od 23.09.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Nebojše Ludajića - advokat Vićentije Darijević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz čl člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovno suđenje ili da preinači drugostepenu presudu tako što će usvajanjem žalbe branioca okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ ili ga eventualno oglasiti krivim za blaže krivično delo iz člana 246a stav 1. ili stav 2. KZ.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da su u donošenju drugostepene pobijane presude (Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 839/24 od 11.12.2024. godine) učestvovale sudije koje nisu mogle učestvovati u donošenju te odluke, obzirom da su sudija Snježana Leković koja je postupala kao predsednik veća, i sudija Gordana Latinović koja je postupala kao član veća, prethodno učestvovale u donošenju odluke po žalbi, izjavljene na rešenje o produženju pritvora prema okrivljenom (u donošenju rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 br.1401/24 od 07.08.2024. godine), u kom su prilikom obrazlaganja postojanja opravdane sumnje izrazile visok stepen određenosti u pogledu krivice okrivljenog, što je suprotno odredbi člana 32. stav 1. Ustava RS, uz zaključak da je kod navedenih sudija prilikom donošenja pobijane drugostepene odluke već bilo formirano predubeđenje koje je takvog karaktera da predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, sudija Snježana Leković, u svojstvu predsednika veća, i sudija Gordana Latinović, u svojstvu člana veća, učestvovale su u donošenju rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 br. 1401/24 od 07.08.2024. godine, kojim je odbijena kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog Nebojše Ludajića, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv br.355/24 od 26.07.2024. godine o produženju pritvora prema okrivljenom.

Odredbom člana 2. tačka 17) ZKP propisano je da je „osnov sumnje“ skup činjenica koje posredno ukazuju da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilac krivičnog dela.

Odredbom člana 2. tačka 18) ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela.

Odredbom člana 2. tačka 19) ZKP propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Radi očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnog suda i prava na pravično suđenje, garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u Zakoniku o krivičnom postupku odredbom člana 37. propisani su razlozi za izuzeće sudija.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima u postupku ili sa predmetom, pa je tako, između ostalog, u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, između ostalog, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano– član 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč i na koju se branilac okrivljenog poziva, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP, što u ovom predmetu nije slučaj.

U pojedinim situacijama, usled višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja u nepristrasnost sudije koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke (presude) o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, u svakom konkretnom slučaju, predstavlja faktičko pitanje.

Kada je u pitanju učestvovanje sudija u donošenju odluke o pritvoru, radi se o oceni tzv. funkcionalne nepristrasnosti, o čemu postoji bogata sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

U predmetu Dragojević protiv Hrvatske, predstavka broj 68955/11, Evropski sud za ljudska prava je našao da nije došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u pogledu manjka nepristrasnosti sudije u slučaju kada je pre početka glavnog pretresa četiri puta od strane vanpretresnog veća produžen pritvor okrivljenom, pri čemu je član tog veća u sva četiri slučaja bio i sudija koji je kasnije kao predsednik veća učestvovao u donošenju prvostepene presude prema istom okrivljenom, iako je i prema Zakoniku o kaznenom postupku Republike Hrvatske jedan od uslova za odlučivanje o pritvoru, postojanje osnovane sumnje o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog. U navedenoj odluci (stav 114) Evropski sud navodi da je savršeno normalno da sudija može razmatrati i odbiti zahtev za puštanje na slobodu koji podnese pritvoreni okrivljeni. Pri tome sudija mora i na temelju Konvencije i domaćeg prava ustanoviti postojanje „osnovane sumnje“ protiv okrivljenog. Sama činjenica da je sudija u suđenju već donosio odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, ne može opravdati sumnju o njegovoj nepristrasnosti; samo posebne okolnosti mogu opravdati drugačiji zaključak. Uvek je odlučan opseg i priroda predpretresnih mera koje je preduzeo sudija.

Evropski sud za ljudska prava u navedenoj odluci dalje ističe da pitanja na koja sudija mora odgovoriti pri donošenju odluke o produženju pritvora nisu ista kao pitanja koja su odlučujuća za njegovu pravnosnažnu presudu. Prilikom odlučivanja o pritvoru i donošenju drugih odluka te vrste, sudija po kratkom postupku ocenjuje dostupne podatke kako bi utvrdio postoji li osnov za sumnju protiv okrivljenog za izvršenje krivičnog dela; prilikom donošenja odluke na kraju suđenja mora proceniti jesu li dokazi koji su izneseni i o kojima se raspravljalo pred sudom dovoljni da bi okrivljenog oglasio krivim. Sumnja i formalno proglašenje krivice ne mogu se tretirati kao da su istovetni – Jasinski protiv Poljske, predstavka broj 30865/96, stav 55.

Iz svega navedenog proizlazi da učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili ne. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje, u svakom pojedinačnom predmetu, a kako je to već navedeno.

Uvidom u rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 br.1401/24 od 07.08.2024. godine, kojim je odbijena žalba izjavljena protiv rešenja kojim je okrivljenom produžen pritvor, utvrđeno je da se prilikom odlučivanja i donošenja tog rešenja sud nije bavio ocenom dovoljnosti dokaza, niti se upuštao u pitanje krivice okrivljenog, već samo razlozima vezanim za primenu mere obezbeđenja prisustva okrivljenog - pritvora, ne razmatrajući krivicu okrivljenog izvan granica osnovane sumnje da je učinio krivična dela za koja se tereti.

Imajući u vidu navedeno, to učestvovanjem sudija Snježane Leković i Gordane Latinović u donošenju drugostepene pobijane presude, suprotno navodima zahteva, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to neosnovano navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nebojše Ludajića – advokata Vićentija Darijevića.

Neosnovano se istim zahtevom ukazuje da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

S tim u vezi, u podnetom zahtevu navodi se da izreka prvostepene presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, obzirom da se u činjeničnom opisu dela okrivljenom stavlja na teret samo da je neovlašćeno prenosio radi prodaje opojnu drogu cannabis, dok je dalje preciziranje ove radnje izvršenja krivičnog dela izostalo, a zbog čega se, prema stavu branioca, u radnjama okrivljenog stiču eventualno bitna obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojne droge iz člana 246a stav 1. KZ, ili krivičnog dela iz člana 246a stav 2. KZ, imajući u vidu količinu opojne droge koja je kod okrivljenog pronađena i od njega oduzeta.

Krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili ko radi prodaje, kupuje, drži ili prenosi, ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni Nebojša Ludajić je kritičnom prilikom neovlašćeno prenosio radi prodaje opojnu drogu cannabis, tako što je u Novom Sadu od NN lica preuzeo opojnu drogu cannabis ukupne neto težine 991,54 grama, koja je bila raspodeljena u dva paketa od PVC folija, stavio je u tovarni deo vozila, u kutiju za alat, i kao suvozač došao do Kikinde, gde je opojna droga cannabis pronađena od strane policijskih službenika MUP-a RS PU Kikinda, prilikom pregleda vozila, pri čemu je bio svestan svog dela, njegove zabranjenosti i hteo je njegovo izvršenje.

Imajući u vidu navedeno, po oceni ovoga suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze svi bitni, kako subjektivni, tako i objektivni, elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, jer se radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela sastoji od većeg broj alternativno postavljenih radnji i, pored ostalog, može se sastojati u držanju, odnosno prenošenju opojne droge radi njene dalje prodaje.

Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da iz izreke pravnosnažne presude ne proizlaze svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, već da se eventualno radnje okrivljenog mogu pravno kvalifikovati kao krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ ili iz člana 246a stav 2. KZ.

Iz navedenih razloga, podneti zahtev je i u delu kojim se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, odbijen kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, obzirom da se ostalim navodima zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP, isticanjem da je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ bez ijednog dokaza koji potvrđuje da je predmetnu opojnu drogu prevozio radi dalje prodaje, i polemiše se sa stavom nižestepenih sudova da količina opojne droge koja je pronađena kod okrivljenog ne odgovara njegovim sopstvenim potrebama.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda člana 440. ZKP, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbčane kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković