Istom presudom okrivljeni Borislav Radosavljević je obavezan da na ime imovinskopravnog zahteva plati oštećenom „Keramika Kanjiža Plus“ DOO Beograd iznos od 3.825.150,25 dinara, a oštećenom Privrednom društvu za proizvodnju čokolade, bombona i peciva „Pionir“ DOO Beograd (pravni sledbenik „ALCO GROUP“) iznos od 21.595.343,75 dinara, a sve u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, dok se oštećeni Privredno društvo za proizvodnju čokolade, bombona i peciva „Pionir“ DOO Beograd sa ostatkom imovinskopravnog zahteva upućuje na parnicu. Okrivljeni su obavezani da plate sudu na ime paušala iznose od po 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, te da plate troškove krivičnog postupka, a o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem nakon pribavljanja potrebnih podataka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 861/21 od 20.10.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA, okrivljenog Borislava Radosavljevića i njihovog branioca, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Rumi 5K.240/16 od 13.08.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i Borislava Radosavljevića, advokat Nebojša Avlijaš, zbog povrede zakona, te zbog povreda odredaba člana 32. stav 1. i člana 33. stav 1. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude Osnovnog suda u Rumi 5K.240/16 od 13.08.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 861/21 od 20.10.2021. godine tako što će okrivljene osloboditi od optužbe ili da ukine navedene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je zahtev branioca odbačen i to u preostalom delu u odnosu na okrivljenog AA (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP), a u odnosu na okrivljenog Borislava Radosavljevića u celosti kao neblagovremen.

Naime, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na nezakonitim dokazima koji su pribavljeni protivno odredbi člana 16. stav 1. ZKP i kao takvi se, shodno članu 84. stav 1. ZKP, ne mogu koristiti u predmetnom krivičnom postupku i to pre svega na iskazu svedoka BB, advokata okrivljenog Borislava Radosavljevića koji je dat u prethodnom postupku dana 01.07.2016. godine, a na osnovu kog iskaza je sud utvrdio odlučnu činjenicu da je okrivljeni Borislav Radosavljević ovom svedoku predstavio okrivljenog AA kao punomoćnika Fondacije. Kao razlog nezakonitosti ovog dokaza branilac navodi da kako je svedok BB, advokat okrivljenog Borislava Radosavljevića, te kako okrivljeni Borislav Radosavljević ni u fazi istrage, a ni na glavnom pretresu nije dao izričitu izjavu kojom bi advokata BB oslobodio od dužnosti čuvanja profesionalne tajne o okolnostima inkriminisanog događaja u odnosu na ovog okrivljenog, to je advokat BB shodno odredbi člana 93. stav 1. tačka 2) ZKP isključen od dužnosti svedočenja, pri čemu okolnost da je na glavnom pretresu odbrana odustala od njegovog saslušanja i prihvatila čitanje iskaza navedenog svedoka ne može da konvalidira navedeni nedostatak istoga, pošto je ovaj dokaz prethodno izveden na nezakonit način.

Branilac dalje kao nezakonit dokaz, na kojem je sud zasnovao pobijanu pravnosnažnu presudu u odnosu na okrivljenog AA, označava iskaz svedoka oštećenog VV dat dana 28.06.2012. godine, a koji iskaz je sud pročitao na glavnom pretresu pošto je oštećeni u međuvremenu preminuo i na kojem iskazu je sud utvrdio odlučnu činjenicu da je falsifikovan jedan ugovor oko prenosa parcela navedenog svedoka i da su njegove parcele prenete na okrivljenog Borislava Radosavljevića. Kao razlog nezakonitosti ovog dokaza, branilac ističe da prilikom ispitivanja svedoka VV nije pozvan ni okrivljeni Borislav Radosavljević, a ni njegov tadašnji branilac, čime je sud onemogućio okrivljenog da lično ili preko branioca ispita svedoka optužbe, a što je suprotno odredbi člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, pri čemu čitanje iskaza navedenog svedoka na glavnom pretresu ne može da konvalidira navedeni nedostatak istoga, jer je ovaj dokaz prethodno izveden na nezakonit način.

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog AA kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz pobijanih presuda, kao i iz spisa predmeta, proizilazi da, iako je prvostepeni sud u konkretnom slučaju u toku dokaznog postupka na glavnom pretresu održanom dana 13.08.2021. godine pročitao iskaz svedoka BB sa zapisnika o ispitivanju svedoka sačinjenog pred Osnovnim javnim tužiocem u Rumi od 01.07.2016. godine i iskaz svedoka oštećenog VV sa zapisnika o ispitivanju svedoka oštećenog sačinjenog pred istražnim sudijom Prvog osnovnog suda u Beogradu od 28.06.2012. godine, na iskazima svedoka BB i VV nije zasnovao pobijanu pravnosnažnu presudu u odnosu na okrivljenog AA, već je pravnosnažna osuđujuća presuda u odnosu na okrivljenog AA zasnovana na osnovu dela odbrane samog okrivljenog AA koju je sud prihvatio i pisane dokumentacije, a kako je to pravilno našao i Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni na strani 9 stav treći i strani 10 stavovi prvi i drugi drugostepene presude Kž1 861/21 od 20.10.2021. godine. Imajući u vidu napred navedeno, to se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca okrivljenog AA u kojima ističe da je pobijana presuda zasnovana na nezakonito izvedenim dopunskim dokazima. Naime, po stavu branioca okrivljenog, svi dopunski dokazi su nezakonito izvedeni iz razloga jer isti nisu predloženi od strane javnog tužioca, pri čemu u konkretnom slučaju nije bilo zakonskih uslova da prvostepeni sud tokom dokaznog postupka izuzetno sam, po svojoj slobodnoj oceni, odredi njihovo izvođenje shodno odredbi člana 15. stav 4. ZKP, a osim toga sve dopunske dokaze je izveo samostalno predsednik veća prvostepenog suda, bez odluke veća a što je suprotno odredbi člana 368. stav 1. tačka 5) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer je, u konkretnom slučaju sud mogao da, i bez predloga stranaka, odredi izvođenje dopunskih dokaza, s obzirom da je odredbom člana 15. stav 4. ZKP sudu data mogućnost, odnosno ovlašćenje, da izuzetno sam odredi da se dopunski dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio, a što je u predmetnom krivičnom postupku upravo bio slučaj. Stoji činjenica da sud svoju odluku o izvođenju dopunskih dokaza nije doneo u skladu sa odredbom člana 368. stav 1. tačka 5) ZKP kojom je predviđeno da veće u toku glavnog pretresa odlučuje o izvođenju dopunskih dokaza, već je sve dopunske dokaze izveo samostalno predsednik veća, bez odluke veća, međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ova odredba ZKP predstavlja relativno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka koja nije od uticaja na zakonitost navedenih dokaza, pošto povreda ove odredbe ZKP navedene dokaze ne čini nezakonitim.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog AA u delu u kojem ističe da iz samo dve radnje koje je kritičnom prilikom preduzeo okrivljeni AA, a koje su navedene u izreci presude i to da je predao opšte punomoćje u sud i da je izdao opšte punomoćje u katastar, ne proizilazi da je ovaj okrivljeni u odnosu na izvršenje krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, za koje je pravnosnažno oglašen krivim, postupao sa umišljajem, pri čemu se navedeno krivično delo može izvršiti samo sa umišljajem kao oblikom krivice shodno članu 25. KZ, a koji obuhvata svest da se nadležni organ dovođenjem u zabludu navodi na overavanje nečeg neistinitog i da je isprava kao objekat radnje izvršenja ovog krivičnog dela prava po poreklu, ali neistinita po sadržini, odnosno da ne odražava pravo stanje onih činjenica na koje se odnosi. Iznetim navodima branioca okrivljenog se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepene presude suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Krivično delo navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje dovođenjem u zabludu navede nadležni organ da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi štogod neistinito što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog pod tačkom 2. izreke prvostepene presude i to da je okrivljeni AA „... dana 17.06.2015. godine u Rumi i 23.07.2015. godine u Pećincima, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, doveo u zabludu nadležni organ Osnovnog suda u Rumi i Službe za katastar nepokretnosti u Pećincima, da u javnoj ispravi overi štogod neistinito što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, na taj način što je u Osnovnom sudu u Rumi u ime izvršnog dužnika Fondacije porodice VV „GG“ preuzeo rešenje o izvršenju broj Iiv-31/15 od 17.06.2015. godine na osnovu lažne javne isprave Ovlašćenje na memorandumu „GG“ bez datuma i broja, pisano rukom štampanim slovima latiničnim pismom ..., a kojim je dato ovlašćenje okrivljenom AA iz ... da može u ime Fondacije podizati svu poštu kako sudsku, tako i sve vrste preporučenih i ostalih pošiljki, koje ovlašćenje je potpisano navodno od strane VV i overeno falsifikovanim pečatom Fondacije, pri čemu je potpisao dostavnicu o prijemu navedenog rešenja i to dana 17.06.2015. godine, koju dostavnicu je overio falsifikovanim pečatom Fondacije porodice VV „GG“, dok je dana 23.07.2015. godine u Službi za katastar nepokretnosti u Pećincima predao lažnu javnu ispravu – navedeno Ovlašćenje kojim navodno Fondacija porodice VV „GG“ ovlašćuje okrivljenog AA za prijem pismena, a na osnovu kog ovlašćenja je primio rešenje Službe za katastar nepokretnosti broj ../2015c od 23.07.2015. godine za izvršnog dužnika - Fondaciju porodice VV „GG“, a kojim rešenjem Služba za katastar nepokretnosti u Pećincima dozvoljava upis prava svojine na ime okrivljenog Borislava Radosavljevića na nepokretnostima broj .. KO ..., koje nepokretnosti su vlasništvo navedene Fondacije, pri čemu je svojim potpisom i falsifikovanim pečatom overio izjavu da se u ime Fondacije odriče prava na žalbu na rešenje o obustavi postupka u predmetu ../2015ž upis zabeležbe o izvršenju, na koji način je doveo u zabludu Službu za katastar nepokretnosti da u list nepokretnosti broj .. KO ... izvrši promenu vlasništva prava svojine, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela“, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Naime, kako iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA svih šest krivičnopravnih radnji (a ne samo dve radnje kako to netačno u podnetom zahtevu navodi branilac okrivljenog) kritičnom prilikom preduzeo umišljajno, postupajući sa direktnim umišljajem u smislu odredbe člana 25. KZ, svestan da dovodi u zabludu nadležni organ Osnovnog suda u Rumi i Službe za katastar nepokretnosti u Pećincima, da u javnoj ispravi overi štogod neistinito što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju i želeći izvršenje predmetnog krivičnog dela, to se stoga kao neosnovani ocenjuju i navodi branioca okrivljenog AA kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da je drugostepeni sud bio nepropisno sastavljen iz razloga jer su članovi postupajućeg veća drugostepenog suda Dragoljub Vujasinović i Slobodan Velisavljević nezakonito izabrani za sudije, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da je izreka prvostepene presude nerazumljiva vezano za oblik krivice okrivljenog i svest okrivljenog o zabranjenosti dela, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Osim toga, branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da u obrazloženju prvostepene presude nisu dati razlozi o tome u čemu se ogleda umišljaj okrivljenog u pogledu predmetnog krivičnog dela, te da se drugostepeni sud uopšte nije izjašnjavao vezano za žalbene navode odbrane u kojima se ukazuje da je prvostepeni sud povredio zakonska ovlašćenja veća iz člana 368. stav 1. tačka 5) ZKP, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog AA u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog AA ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva ukazuje i na povrede ljudskih prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. stav 1. Ustava Republike Srbije, isticanjem da je okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje i posebna prava okrivljenog i to vezano za uzurpiranje od strane predsednika veća prvostepenog suda zakonskih ovlašćenja veća, te za dokazivanje i ispitivanje svedoka odbrane, kao i vezano za odlučivanje u drugom stepenu od strane nezakonito izabranih sudija drugostepenog suda.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Zahtev za zaštitu zakonitosti istog branioca - advokata Nebojše Avlijaša je odbačen kao neblagovremen u delu u kome branilac zahtev podnosi u odnosu na okrivljenog Borislava Radosavljevića.

Naime, odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom Borislavu Radosavljeviću, prema povratnici koja se nalazi u spisima predmeta, presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 861/21 od 20.10.2021. godine uredno dostavljena dana 23.11.2021. godine, a da je njegov branilac - advokat Nebojša Avlijaš podneo sudu zahtev za zaštitu zakonitosti preko pošte preporučenom pošiljkom dana 27.12.2021. godine, a što proizilazi iz službenog pečata Vrhovnog kasacionog suda, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca - advokata Nebojše Avlijaša u odnosu na okrivljenog Borislava Radosavljevića odbacio kao neblagovremen, jer je isti u odnosu na okrivljenog Borislava Radosavljevića podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Nebojše Avlijaša, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog AA u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je zahtev branioca odbacio i to u preostalom delu u odnosu na okrivljenog AA na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP, a u odnosu na okrivljenog Borislava Radosavljevića u celosti kao neblagovremen na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić