.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 219/2013
15.01.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Veska Krstajića, Biljane Sinanović i Zorana Tatalovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda, Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog R.L., zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz čl. 323. st. 2. u vezi st. 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.L., adv. B.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 20 K br. 3260/13 od 09.07.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 4752/13 od 18.09.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 15.01.2014. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, u odnosu na povredu iz čl. 438. st. 1. tač 1. ZKP-a, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.L., adv. B.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 20 K br. 3260/13 od 09.07.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 4752/13 od 18.09.2013. godine, dok se u ostalom delu zahtev odbacuje kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 20 K br. 3260/13 od 09.07.2013. godine okrivljeni R.L. oglašen je krivim zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz čl. 323. st. 2. u vezi st. 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ona neće izvršiti ako okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od dve godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Na osnovu odredbe čl. 206. st. 2. ZKP-a oštećeni A.M. je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu dok je okrivljeni R.L. na osnovu odredbe čl. 196. st. 4. ZKP-a oslobođen dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka i sudskog paušala te isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Istom presudom okrivljeni B.C. je na osnovu odredbe čl. 355. st. 1. tač. 2. ZKP-a oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz čl. 323. st. 2. u vezi st. 1. KZ i na osnovu odredbe čl. 197. st. 1. ZKP-a odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok je na osnovu odredbe čl. 206. st. 3. ZKP-a oštećeni B.P. radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 4752/13 od 18.09.2013. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i okrivljenog R.L., a presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 3260/13 od 09.07.2013. godine, potvrđena.
Protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 20 K br. 3260/13 od 09.07.2013. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 4752/13 od 18.09.2013. godine, branilac okrivljenog R.L., adv. B.M. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz čl. 368. st. 1. tač. 11. ZKP-a i povrede krivičnog zakona iz čl. 369. st. 1. tač. 2, 3. i 4. ZKP-a („Službeni list SRJ“ br. 70/2001, 68/2002 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 49/2007, 20/2009, - dr. zakon i 72 od 03.09.2009. godine) što odgovara povredama iz čl. 438. st. 2. tač. 2., čl. 438. st. 1. tač. 1., čl. 439. tač. 2. i čl. 439. tač. 3. ZKP-a („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 od 28.09.2011. godine), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 20 K br. 3260/13 od 09.07.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 4752/13 od 18.09.2013. godine, tako što će doneti oslobađajuću ili pak odbijajuću presudu.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.L., adv. B.M., Republičkom javnom tužiocu, i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu čl. 488. st. 1. ZKP-a na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na povredu odredbe čl. 438. st. 1. tač. 1. ZKP-a je neosnovan.
Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog prvostepena i drugostepena presuda suštinski se pobijaju zbog povrede Krivičnog zakona, pozivom na odredbu čl. 369. st. 1. tač. 2. ZKP („Sl. glasnik RS“, broj 58/2004) koja se, u razlozima zahteva precizira kao pogrešna ocena suda po pitanju da li je događaj koji je predmet optužbe već pravnosnažno presuđena stvar. Prema odredbama važećeg ZKP-a („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011), ova povreda bi predstavljala bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 438. st. 1. tač. 1. ZKP, koja spada u opseg povreda tog zakonika, predviđenih u odredbi čl. 485. stav 4, zbog kojih okrivljeni putem branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.
Iako dozvoljen iz navedenog razloga, sa stanovišta mogućnosti podnošenja za okrivljenog, zahtev za zaštitu zakonitosti je, u ovom delu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovan.
Neosnovano se u zahtevu ističe da je događaj koji je opisan kao izvršenje krivičnog dela isti događaj koji je bio predmet postupanja sudije za prekršaje, a koji je pravnosnažno okončan rešenjem sudije za prekršaje. Iz rešenja P br.313711/10 od 30.11.2010. godine - sudije za prekršaje proizilazi da je okrivljeni R.L. prijavljen za prekršaj narušavanja javnog reda i mira i to - puštanjem preglasne muzike što je remetilo spokojstvo ostalih stanara zgrade. Postupak pred sudijom za prekršaje je navedenim rešenjem obustavljen zbog zastarelosti.
Predmet optužnog predloga povodom koga je vođen krivični postupak je događaj koji se odigrao posle opisanih radnji prekršaja i sa njim nema nikakvih dodirnih tačaka. Radi se o različitoj radnji, posledici, različitom objektu i oštećenom licu, pa su prvostepeni i drugostepeni sud pravilno zaključili da ta dva događaja ni činjenično ni pravno nisu isti, zbog čega se, u konkretnom slučaju, ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari. Stoga ne stoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 438. st. 1. tač. 1. ZKP, na koju se neosnovano u zahtevu ukazuje.
Osim navedenog razloga, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i na povrede zakona iz čl. 439. tač.2. i 3. ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 od 28.09.2011. godine), ali ove povrede samo formalno označava a ne obrazlaže u čemu bi se one sastojale. U obrazloženju zahteva se suštinski osporava potpunost i pravilnost utvrđenja činjeničnog stanja, ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, te nerazumljivost izreke prvostepene presude i protivrečnost njenim razlozima, što bi sve predstavljalo bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz čl. 438. st.2. tač.2. ZKP, koje, shodno odredbi čl.485. st.4. ZKP ne predstavljaju zakonski razlog zbog koga okrivljeni preko branioca može podneti zahtev.
Prema tome, samo formalno navođenje povrede zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, bez suštinskog obrazloženja tih povreda, kao i navođenje i obrazloženje nedozvoljenih razloga za podnošenje zahteva čine taj deo zahteva za zaštitu zakonitosti, shodno odredbi čl. 487. st.1. tač.2. u vezi čl.485. st.4. ZKP - nedozvoljenim.
Stoga je Vrhovni kasacioni sud iz iznetih razloga, a postupajući shodno odredbi čl. 30. st. 1. Zakona o uređenju sudova i primenom čl. 491. st. 1. i čl. 487. st.1. tač. 2. u vezi čl. 485. st. 4. ZKP-a, odbio zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na povredu iz čl.438. st.1. tač.1. ZKP kao neosnovan, a u odnosu na povrede iz čl. 439. tač.2. i 3. ZKP, kao i povredu iz čl. 438. st.2. tač.2. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik,
Zorica Stojković, s.r.
Predsednik veća-sudija,
Nevenka Važić, s.r.
