Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 694/22 od 21.11.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB, a presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 66/21 od 19.05.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Nikola Stolić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbe ili pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1.ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih AA i BB, advokat Nikola Stolić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da radnje za koje su okrivljene oglašene krivim ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ niti bilo kog drugog krivičnog dela.

Prema navodima zahteva, lažno prikazivanje činjenica kao radnja izvršenja krivičnog dela prevare mora se odnositi na činjenice, kojih u konkretnom slučaju nema jer se „gledanje u budućnost“, kao radnja koja je okrivljenoj AA stavljena na teret, ne odnosi na činjenice već verovanje, koje ne može biti predmet prevarne izjave. Okrivljena AA je kroz „pogled u budućnost“ samo izrazila svoje mišljenje i verovanje, a ne tvrdnju o činjenicama koje bi bile podobne da oštećenu navedu da nešto učini na štetu svoje imovine, pri čemu činjenje oštećene na štetu svoje imovine, u konkretnom slučaju, nije ni bilo posledica dovođenja u zabludu, već straha. U vezi sa tim, branilac u zahtevu upućuje na iskaz oštećene sa glavnog pretresa iz kog, prema njegovom mišljenju, proizilazi da oštećena nije bila dovedena u zabludu, i zaključuje da u konkretnom slučaju usled nepostojanja lažnog prikazivanja činjenica i dovođenja u zabludu, kao objektivih obeležja krivičnog dela, nema ni krivičnog dela prevare za koje su oglašene krivim. Pored toga, branilac ističe da u izreci pobijane presude nije naveden zakonski opis saizvršilaštva iz člana 33. KZ, odnosno da li su okrivljene zajedno učestvovale u radnji izvršenja ili su drugom radnjom bitno doprinele izvršenju krivičnog dela, zbog čega, prema njegovom mišljenju, okrivljene nikako nisu mogle biti oglašene krivim da su krivično delo izvršile kao saizvršioci.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Krivično delo prevare iz člana 208. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini. Teži oblik ovog krivičnog dela iz stava 3. postoji onda kada je delom iz stava 1. pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara.

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilazi da su okrivljene dana 05.10.2019. godine u Sremskoj Mitrovici, u stanju uračunljivosti, svesne svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje su htele, po prethodnom dogovoru, lažnim prikazivanjem činjenica dovele u zabludu oštećenu VV da im na štetu svoje imovine nešto učini, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi 450.000,00 dinara, tako što je oštećena u stan pustila okrivljenu AA, koja je skupljala staru garderobu, nakon čega je u stan bez poziva ušla i okrivljena BB, da bi zatim okrivljena AA „u vezi pogleda u budućnost“ za oštećenu, izvela obred sa belim koncem i čašom vode, u kom je učestvovala i oštećena, nakon čega je oštećena okrivljenoj AA, dok je okrivljena BB ostala u sobi sa suprugom oštećene, u drugoj sobi pokazala zlatan nakit, bliže opisan u izreci presude, koji je okrivljena AA uzela od oštećene obećavajući joj da će joj ga vratiti nakon što ga osvešta u crkvi, i na taj način navela oštećenu da joj preda navedeni zlatan nakit ukupne vrednosti od 607.000,00 dinara, koji okrivljene nisu imale nameru da vrate oštećenoj.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u izreci navedene presude pored subjektivnih obeležja krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, opisana su i sva objektivna obeležja ovog krivičnog dela, a među njima i radnja izvršenja- lažno prikazivanje činjenica-da će u crkvi osveštati zlatni nakit čime su oštećenu dovele u zabludu da će joj biti vraćen osveštan zlatan nakit, iako nameru da vrate nakit okrivljene nisu imale, na koji način je oštećena, dovedena u zabludu, na štetu svoje imovine okrivljenoj AA predala zlatan nakit, ukupne vrednosti 607.000,00 dinara. Preduzimajući zajednički radnje navedene u izreci presude, u skladu sa prethodnim dogovorom, okrivljene su krivično delo izvršile kao saizvršioci u smislu člana 33. KZ, obzirom da je kod obe postojala svest o zajedničkom učestvovanju i podela uloga u izvršenju dela u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist koja prelazi iznos od 450.000,00 dinara, a u izreci presude su opisane radnje obe okrivljene u realizaciji njihovog dogovora, pa su neosnovani navodi branioca u pogledu nedostatka opisa saizvršilaštva u izreci prvostepene presude.

Prema tome, činjenični opis navedenog dela sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela prevare u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, kako su to pravilno našli nižestepeni sudovi, pa Vrhovni kasacioni sud, suprotno navodima zahteva, nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu preostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti u delu u kojem branilac iznošenjem sopstvene ocene iskaza oštećene sa glavnog pretresa osporava činjenični zaključak nižestepenih sudova da su okrivljene lažnim prikazivanjem činjenica dovele u zabludu oštećenu VV, obzirom da na taj način branilac suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić