Istom presudom na osnovu člana 354. tačka 3. ZKP prema okrivljenom P.A. odbijena je optužba za izvršenje krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ i primenom odredbe člana 80. KZ prema istom okrivljenom izrečena je mera bezbednosti oduzimanje pištolja marke ... model ..., kalibra ... mm, fabrički broj ... sa okvirom i sedam komada metaka kalibra ... mm.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5283/13 od 07.11.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenih P.A. i P.M., advokata S.S. i branioca okrivljenog P.M., advokata V.M.G. i presuda Višeg suda u Beogradu K. 446/11 od 25.04.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenih P.M. i P.A., adv. S.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP odnosno člana 368. stav 1. tačka 10. i 11. stav 2. starog ZKP u vezi člana 178. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude ili pak iste preinači i okrivljene oslobodi od optužbe.

Nakon što je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.A., adv. S.S., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.A., adv. S.S. je neosnovan.

Neosnovano branilac okrivljenog P.A. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (368. stav 1. tačka 10. u vezi člana 178. stav 1. starog ZKP) jer se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, to jest „na iskazu policijskog inspektora na okolnosti šta mu je rekao otac okrivljenog, kada ga je ovaj ispitivao o njegovom sinu“.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud izveo dokaz saslušanjem svedoka – radnika Odeljenja za suzbijanje narkomanije i krijumčarenje droge V.M., pred istražnim sudijom kao i na glavnom pretresu i između ostalog i na iskazu ovog svedoka utvrdio činjenično stanje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda time što je prvostepeni sud pobijanu presudu zasnovao i na iskazu svedoka V.M., radnika Odeljenja za suzbijanje narkomanije i krijumčarenje droga, a koji se iskaz odnosi na sopstvena saznanja, kako i pod kojim okolnostima su izvršili pretres kuće u kojoj je živeo okrivljeni P.A., a kojom prilikom su pronašli supstancu koja predstavlja opojnu drogu, nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, kako se neosnovano navodi u podnetom zahtevu.

Naime, iskaz navedenog svedoka koji se odnosi na saznanja od oca okrivljenog P.A. (da P.A. nije kod kuće i da živi u posebnom delu kuće), nije vezan za okolnosti izvršenja krivičnog dela koje je svedok saznao od oca okrivljenog, jer je predmetna opojna droga nađena nakon izvršenog pretresa podruma kuće, koji su izvršila ovlašćena lica, a ne na osnovu saznanja koja su dobili od oca okrivljenog, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni neosnovanim.

Takođe drugostepeni sud nije učinio navedenu povredu zakona kada je odbio žalbu branioca okrivljenog i potvrdio prvostepenu presudu, a zakonitost prvostepene presude ispitao je u skladu sa odredbom člana 604. stav 1. ZKP, koji zakonik se primenjuje od 01.10.2013. godine, dakle i u vreme odlučivanja o žalbama, pa je tako zakonitost prvostepene presude i postupka koji je prethodio njenom donošenju cenio po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09, 76/10) koji je bio na snazi u vreme održavanja glavnog pretresa i donošenja prvostepene presude u ovoj krivičnoj stvari.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (član 368. stav 1. tačka 10. i stav 2. u vezi člana 178. stav 1. starog ZKP), a koja je istaknuta u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.A.

Nadalje, kao razlog za podnošenje zahteva branilac okrivljenog P.A. navodi i povredu odredaba člana 438. stav 2. tačka 2. i 3 .ZKP (odnosno 368. stav 1. tačka 11. i stav 2. starog ZKP) čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka da je „izreka presude potpuno nejasna iz koje se ne može zaključiti na koje se krivično delo odnosi“, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog P.A. u odnosu na povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci pod I presude.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti brnioca okrivljenog P.M., adv. S.S., u smislu člana 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev neblagovremen.

Naime odredbom člana 487. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 121/12), propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povrede tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3, član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5. Zakonika o krivičnom postupku.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5283/13 od 07.11.2013. godine okrivljeni P.M. primio 31.12.2013. godine, a da je zahtev branilac okrivljenog podneo 05.02.2014.godine, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih odbacio kao neblagovremen, jer je podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci pod II presude.

Zapisničar-savetnik                                                                       Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                Nevenka Važić,s.r.