U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Milene Rašić, Dubravke Damjanović, Miroljuba Tomića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu maloletnog AA i dr, zbog krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila u saizvršilaštvu iz člana 213. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA-advokata Dragana Volarevića i branioca maloletnog, sada punoletnog BB-advokata Saše Jeftića, podnetim protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu Km br 137/21 od 25.08.2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1 br 93/22 od 06.12.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 08. marta 2023. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA-advokata Dragana Volarevića i branioca maloletnog, sada punoletnog BB-advokata Saše Jeftića, podneti protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu Km br 137/21 od 25.08.2022. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1 br 93/22 od 06.12.2022. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtevi u ostalom delu ODBACUJU.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Km br 137/21 od 25.08.2022. godine, prema maloletnom AA i maloletnom, sada punoletnom BB su zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila u saizvršilaštvu iz člana 213. stav 1. u vezi člana 33. KZ i krivičnog dela krađa u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. KZ izrečene vaspitne mere – posebne obaveze da se bez naknade uključe u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja, s tim što je prema maloletnom AA ova vaspitna mera – posebna obaveza izrečena u trajanju od 70 časova u periodu od 6 meseci, a prema maloletnom, sada punoletnom BB u trajanju od 30 časova u periodu od 6 meseci. Maloletnici su istovremeno upozoreni da u slučaju neispunjenja ove posebne obaveze ona može biti zamenjena nekom drugom obavezom, odnosno drugom vaspitnom merom.

Istim rešenjem, prema maloletnom AA je zbog krivičnog dela oduzimanje tuđe stvari iz člana 211. stav 1. KZ, a prema maloletnom, sada punoletnom BB zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ na osnovu člana 78. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica u vezi člana 422. tačka 1) ZKP, obustavljen postupak, a na osnovu člana 79. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1 br 93/22 od 06.12.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca maloletnog AA i maloletnog, sada punoletnog BB, a rešenje Višeg suda u Novom Sadu Km br 137/21 od 25.08.2022. godine, potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac maloletnog AA-advokat Dragan Volarević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijana rešenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijana rešenja preinači, tako što će maloletnog AA „osloboditi od odgovornosti“ ili mu eventualno izreći drugu vaspitnu meru, odnosno vaspitnu meru u kraćem trajanju;

-branilac maloletnog BB-advokat Saša Jeftić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijana rešenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijana rešenja preinači, tako što će maloletnika osloboditi odgovornosti ili mu eventualno izreći drugu vaspitnu meru, odnosno vaspitnu meru u kraćem trajanju.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak podnetih zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca maloletnog AA i maloletnog, sada punoletnog BB, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi su neosnovani u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu nedozvoljeni, odnosno nemaju zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i branilac maloletnog AA i branilac maloletnog, sada punoletnog BB, u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da su nižestepena rešenja zasnovana na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, a kao nezakonit dokaz označavaju zapisnike o saslušanju maloletnih AA i BB u svojstvu osumnjičenih lica, koji su sačinjeni u Policijskoj stanici Bačka Palanka, s obzirom na to da maloletno lice ne može biti saslušano u policiji od strane radnika policije u svojstsvu osumnjičenog, shodno odredbi člana 60. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Osnovano se u podnetim zahtevima ističe da je u konkretnom slučaju postupljeno suprotno odredbi člana 60. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, obzirom da prema citiranoj zakonskoj odredbi policija ima pravo da od maloletnika prikuplja obaveštenja u prisustvu roditelja, usvojioca, odnosno staraoca, pri čemu to obavlja policajac za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih, dok nikako nema ovlašćenja da saslušava maloletnika u svojstvu osumnjičenog lica, niti maloletnik u krivičnom postupku može imati svojstvo osumnjičenog, okrivljenog, optuženog ili osuđenog lica.

Naime, maloletni AA dana 26.09.2020. godine, a maloletni BB dana 25.08.2021. godine, saslušani su u svojstvu osumnjičenih lica pred ovlašćenim službenim licima PU Bačka Palanka, kako to proizilazi iz navedenih zapisnika, te ovi zaspisnici predstavljaju dokaze na kojima se pravnosnažna odluka ne može zasnivati.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iako se radi o nezakonito pribavljenim dokazima, nižestepenim rešenjima nije učinjena apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, budući da ova procesna povreda ne dovodi do ukidanja presude ukoliko je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda.

Ovo stoga što se pravnosnažna rešenja zasnivaju na dokazima izvedenim u toku postupka – na zapisniku o uviđaju mesta događaja PU Novi Sad, PS Bačka Palanka sa fotodokumentacijom, izveštaju Centra za socijalni rad Bačka Palanka, te iskazima oštećenog VV, svedoka GG, DD i ĐĐ, te iskazu predstavnika Centra za socijalni rad Bačka Palanka Ljiljane Filipović, a ne samo spornim iskazima maloletnika.

Naime, iz navedenih dokaza, a pre svega iz iskaza svedoka GG, proizilazi da je isti detaljno opisao predmetni događaj, kao i to da se predmetni događaj odigrao upravo na način kako je to opisano u predlogu za izricanje krivične sankcije Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Ktm 383/20 od 24.11.2021. godine prema maloletnima AA i BB, a što je i navedeno u obrazloženju prvostepenog rešenja na strani osam, stav sedmi i strani devet, stav 1-5, pa je stoga očigledno da bi i bez iskaza maloletnika u policiji bila doneta ista odluka u konkretnom slučaju.

Iz navedenih razloga, nalazeći da nižestepena rešenja nisu doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca maloletnog AA i maloletnog, sada punoletnog BB u ovom delu odbijeni su kao neosnovani.

U ostalom delu, isti zahtevi su odbačeni kao nedozvoljeni, odnosno zbog toga što nemaju zakonom propisan sadržaj.

Naime, u oba podneta zahteva, kao razlog podnošenja, samo formalno se navodi povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a iz obrazloženja oba zahteva proizilazi da s tim u vezi branioci ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje isticanjem da u konkretnom slučaju nije na nesumnjiv način utvrđena krivična odgovornost maloletnih AA i BB, obzirom da „nisu koristili tuđe vozilo uz znanje da za to ne postoji pristanak vlasnika vozila“, budući da im je svedok GG rekao da su to kola njegovog dede i da im je isti dao ključ kako bi se provozao, uz sopstveni zaključak da u toku dokaznog postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da su njih dvojica uzeli alat iz predmetnog vozila radi pribavljanja protivpravne imovinske koristi.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog, sada punoletnog BB ističe se da se u pogledu krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. KZ može primeniti član 18. KZ, obzirom da se radi o delu malog značaja, što bi predstavljalo povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 18. KZ. Međutim, branilac u zahtevu ne obrazlaže zbog čega bi predmetno krivično delo predstavljalo delo malog značaja, već s tim u vezi navodi da maloletni BB nije znao da je predmetno vozilo pribavljeno na protivpravni način, da nije postupao sa umišljajem, niti prouzrokovao štetne posledice, kao i da nije dokazano da je neovlašćeno koristio tuđe vozilo. Po oceni ovog suda, izloženim navodima zahteva ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno na povredu odredaba člana 440. ZKP.

Pored toga, u oba podneta zahteva navodi se da su nižestepena rešenja doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca. Međutim, ni u jednom zahtevu ne navodi se konkretno u čemu se ova povreda zakona sastoji, već se s tim u vezi ističe da se prema maloletnicima svrha izricanja vaspitnih mera mogla postići nekom drugom, blažom merom, odnosno posebnom obavezom u kraćem trajanju, kojim navodima, dakle, ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, a zbog koje povrede takođe u smislu člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravanog leka okrivljenima preko branilaca.

Najzad, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA ističe se da su nižestepena rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i uz povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da se u uvodu podnetih zahteva samo formalno ukazuje na povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima preko brako branilaca (iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP), dok se s tim u vezi u obrazloženju ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP, te na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i na povredu odredaba člana 441. stav 1. ZKP, koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni kasacioni sud podnete zahteve u ovom delu odbacio kao nedozvoljene.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog, sada punoletnog BB, u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, odbačen je jer nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, i pored toga što branilac u uvodu ističe ovu povredu zakona, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se ova povreda sastoji, pa kako je odredbom člana 484. ZKP propisana obaveza navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, imajući u vidu da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP Vrhovni kasacioni sud kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja i ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, to je podneti zahtev u ovom delu odbačen, jer nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem su zathevi odbijeni kao neosnovani, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, odnosno zbog toga što nemaju zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić