Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.

Iz spisa predmeta proizlazi da je branilac okrivljene AA, advokat Spasoje Radović podneo Osnovnom sudu u Valjevu podnesak naslovljen kao pritužba, a u pogledu nepravilnosti učinjenih tokom trajanja istrage u predmetu Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu Kt 651/23. Nakon toga je podneskom suda branilac poučen o pravima iz člana 312. ZKP, da okrivljeni i branilac imaju pravo na prigovor zbog nepravilnosti u toku istrage koji mogu podneti neposredno višem tužiocu, odmah po saznanju, a najkasnije do završetka istrage. Kako u spisima predmeta OJT u Valjevu Kt 651/23 ne postoji rešenje o odbijanju ili usvajanju prigovora neposredno višeg javnog tužioca, to je sud podnosioca obavestio da pritužba ne može biti razmatrana, imajući u vidu da sudija za prethodni postupak odlučuje po pritužbi branioca ukoliko je prigovor rešenjem neposredno višeg javnog tužioca odbijen, u roku od 8 dana, po prijemu rešenja o odbijanju prigovora.

Nakon toga je u daljem toku postupka sudija za prethodni postupak rešenjem odbacio pritužbu branioca okrivljene, a koje rešenje je predmet zahteva za zaštitu zakonitosti, jer je pritužba bila preuranjena, imajući u vidu da branilac i okrivljena nisu podneli prigovor neposredno višem javnom tužiocu, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima iz člana 312.ZKP, odnosno nisu se obratili organu postupka koji je u ovoj fazi ovlašćen da odlučuje po prigovoru. Isti stav je zauzelo u svojoj odluci vanpretresno veće istog suda, odlučujući u drugom stepenu kada je odbilo žalbu na prvostepeno rešenje sudije za prethodni postupak, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi iz člana 312. ZKP, odnosno nisu ispunjeni uslovi da sud odlučuje u konkretnom slučaju.

Navedena rešenja Osnovnog suda u Valjevu Kppr 255/25 od 13.01.2026. godine i Kv 11/26 od 02.02.2026. godine ne predstavljaju pravnosnažne odluke protiv kojih se u smislu člana 482. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, jer iako ista imaju formalnu pravnosnažnost (s obzirom da žalba protiv rešenja nije dozvoljena), nemaju materijalnu pravnosnažnost, jer tim odlukama nije rešena predmetna krivičnopravna stvar, odnosno nije pravnosnažno okončan postupak u ovoj krivično – pravnoj stvari.

U situaciji kada odluka suda protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti ne ispunjava uslove pravnosnažnosti, to nije bilo zakonskih uslova u smislu člana 482. stav 1. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv te odluke, iz kojih razloga je zahtev branioca okrivljene AA, ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 482. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković