Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u izreci prvostepene presude navodi da je okrivljena kritičnom prilikom ugrozila sigurnost oštećene BB pretnjom da će napasti na njen život i telo, tako što joj se obratila rečima: „Umrećeš, raspadaćeš se, lopovi, ukrala si kuću, zapaliću ti je“, koje reči prema stavu odbrane, ne predstavljaju pretnju napadom na život i telo oštećene, tako da u radnjama okrivljene nema obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, već bi izgovorene reči mogle predstavljati krivično delo uvreda. Branilac u zahtevu, dalje, navodi da pretnje okrivljene da će zapaliti kuću, takođe ne predstavljaju krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, jer se odnose na imovinu, a predmetno krivično delo može biti izvršeno jedino kvalifikovanom i ozbiljnom pretnjom, koja je takva kada je objektivno podobna da kod onoga kome se preti izazove osećaj straha i nesigurnosti.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica, pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost tog lica, a posledica krivičnog dela je ugrožena sigurnost pasivnog subjekta, koja se manifestuje u njegovom osećanju nesigurnosti.

Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti. Pri tome je, za postojanje dela, bitno da se radi o ozbiljnoj pretnji koja kod pasivnog subjekta izaziva nespokojstvo, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet.

Prema izreci prvostepene presude, okrivljena AA je oglašena krivom zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, jer je u vreme i na mestu označenim u izreci presude, u uračunljivom stanju ugrozila sigurnost oštećene BB, pretnjom da će napasti na njen život i telo, na taj način što je došla na adresu stanovanja oštećene, nakon što je saznala da su ona i suprug angažovali sudskog veštaka u vezi sporne kuće u ul. ..., i istoj se obratila rečima: „Umrećeš, raspadaćeš se, lopovi, ukrala si kuću, zapaliću ti je“, što je kod oštećene izazvalo strah kako za svoju bezbednost tako i za bezbednost imovine, nakon čega je okrivljena nastavila da preti oštećenoj rečima da će sve popaliti, da će se osvetiti, sve do dolaska policije, pri čemu je okrivljena bila svesna svog dela, njegove zabranjenosti i htela njegovo izvršenje.

Po nalaženju ovog suda, iz činjenica i okolnosti navedenih u činjeničnom opisu dela u izreci presude, stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i to kako objektivna, koja se odnose na radnju izvršenja – upotreba pretnje da će se napasti na život i telo oštećene i posledicu tog krivičnog dela – ugrožavnje sigurnosti oštećene, tako i subjektivna obeležja, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljene, koji obuhvata i svest o zabranjenosti dela.

Po oceni ovoga suda, pretnja kao obeležje, odnosno radnja izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti mora se posmatrati jedinstveno, a ne parcijalno, kako to čini branilac u podnetom zahtevu. Naime, stoji činjenica da pojedine reči upućene oštećenoj od strane okrivljene imaju uvredljiv karakter, a neke predstavljaju pretnju koja se odnosi na imovinu oštećene. Međutim, po oceni ovoga suda, reči okrivljene navedene u izreci presude – da će sve popaliti, iz čije sadržine proizlazi da se odnose i na ljude, a ne samo na imovinu, zajedno sa prethodnim obraćanjem okrivljene oštećenoj rečima: „Umrećeš, raspadaćeš se“, posmatrane u celini i u kontekstu razloga dolaska okrivljene na mesto događaja (angažovanje sudskog veštaka od strane oštećene i njenog supruga u vezi sporne kuće), predstavljaju ozbiljnu i konkretnu pretnju napadom na život i telo oštećene, koja je kod nje izazvala osećaj straha za sopstveni život i telesni integritet.

Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljene kojima se ukazuje da delo za koje je okrivljena optužena i oglašena krivom pravnosnažnom presudom nije krivično delo, odnosno da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljene povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić