Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 591/22 od 06.10.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, branioca okrivljenog Ace Čolića, advokata Vuka Vukovića i branioca okrivljenog Mila Šćekića, advokata Dalibora Katančevića, a presuda Višeg suda u Kragujevcu K 8/22 od 15.06.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Mila Šćekića, advokat Dalibor Katančević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i stav 2. tačka 1) i 2) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine presudu drugostepenog suda i predmet vrati na ponovno odlučivanje tom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mila Šćekića dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, i smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Branilac okrivljenog Mila Šćekića, advokat Dalibor Katančević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. Prema navodima zahteva, u donošenju pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 591/22 od 06.10.2022. godine učestvovali su, između ostalog, sudija Radoman Sparić, kao predsednik veća, i sudije Zlata Nestorović, kao član veća, koji su u istom krivičnom postupku prethodno odlučivali o žalbama izjavljenim na rešenja o produženju pritvora prvostepenog suda i to u rešenju Kž2 185/22 od 28.03.2022. godine, a sudija Zlata Nestorović i u rešenju Kž2 742/21 od 08.12.2021. godine. U obrazloženjima navedenih rešenja sudije Radoman Sparić i Zlata Nestorović su jasno i nedvosmisleno iskazale uverenje da je okrivljeni Milo Šćekić preduzeo radnje izvršenja krivičnog dela koje mu je optužnicom stavljeno na teret, pa su shodno odredbi člana 6. stav 1. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, i stavovima izraženim u odlukama Evropskog suda za ljudska prava, Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, koje branilac u zahtevu označava, navedene sudije morale biti izuzete od sudijske dužnosti u donošenju drugostepene presude, a kako to nije učinjeno, drugostepenom presudom je, prema mišljenju branioca, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mila Šćekića, ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 742/21 od 18.12.2021. godine, donetim u veću sastavljenom od sudija Olge Peković, predsednika veća i sudija Zorice Đurić i Zlate Nestorović, članova veća, usvojena žalba branioca okrivljenog BB, advokata Pavla Rakite, pa je ukinuto rešenje Višeg suda u Kragujevcu Kv 304/21 od 19.11.2021. godine u odnosu na okrivljenog BB i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok je žalba branioca okrivljenog Mila Šćekića, advokata Dalibora Katančevića, izjavljena protiv istog rešenja, odbijena kao neosnovana.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 185/22 od 28.03.022. godine, koje je doneto u veću sastavljenom od sudije Radomana Sparića, predsednika veća, i sudija Zlate Nestorović i Zorice Đurić, članova veća, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Mila Šćekića i BB, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Kv 46/22 od 11.03.2022. godine.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sa učesnicima u postupku ili zbog prethodnog postupanja u istom krivičnom predmetu, pa je tako, između ostalog, u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Iz dosadašnje prakse Evropskog suda za ljudska prava i Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru u istom predmetu, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo obavezno izuzeće, već postojanje predubeđenja, kao razloga za njegovo izuzeće, zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog, pa je prema tome, reč o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

U konkretnom slučaju, učešće sudija Radomana Sparića i Zlate Nestorović koji su učestvovali u donošenju pobijane drugostepene presude, a prethodno odlučivale o žalbama izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora, po oceni ovog suda, nije takvog kvaliteta da bi dovelo u pitanje nepristrasnost ovih sudija.

Vrhovni kasacioni sud, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, nalazi da su se sudije Radoman Sparić i Zlata Nestorović odlučujući o žalbama na rešenja o produženju pritvora isključivo bavile razlozima za pritvor, a što se jasno i navodi u samom rešenju Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 741/21 od 08.12.2021. godine, u čijem donošenju je učestvovala sudija Zlata Nestorović. Iz obrazloženja rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 741/21 od 18.12.2021. godine i Kž2 185/22 od 28.03.2022. godine, proizilazi da se prilikom odlučivanja, navedene sudije nisu bavile ni opravdanom sumnjom niti ocenom dovoljnosti dokaza i njihovim kvalitetom, već samo osnovanom sumnjom u smislu člana 211. stav 1. ZKP i razlozima za pritvor iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pa se učestvovanje sudija Radomana Sparića i Zlate Nestorović u donošenju rešenja Kž2 185/22 od 28.03.2022. godine, odnosno učestvovanje sudije Zlate Nestrović u donošenju rešenja Kž2 741/21 od 08.12.2021. godine, ne može poistovetiti sa učestvovanjem u veću koje odlučuje o potvrđivanju optužnice u smislu bitne povrede odredaba krivičnog postupka zbog koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti.

Prema tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, učestvovanje navedenih sudija u ranijim fazama postupka, ne dovodi u pitanje pretpostavku njihove nepristrasnosti prilikom donošenja odluke o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, zbog čega pobijanom presudom drugostepenog suda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mila Šćekića.

Branilac okrivljenog Mila Šćekića, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ističući da se u radnjama okrivljenog Mila Šćekića ne stiču obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ već eventualno krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stava 2. KZ. Prema navodima zahteva, okrivljeni Milo Šćekić oglašen je krivim za proizvodnju opojne droge – Cannabis sativa, bez namere njenog stavljanja u promet, što je bitno obeležje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, pa su, njegove radnje, prema mišljenju branioca, pravno mogle biti kvalifikovane samo kao krivično delo iz člana 246. stav 2. KZ kojim je sankcionisano neovlašćeno uzgajanje opijumskog maka ili psihokativne konoplje ili druge biljke iz koje se može dobiti opojna droga.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni su oglašeni krivim za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, a radnja izvršenja krivičnog dela se sastoji u neovlašćenoj proizvodnji supstance koja je proglašena za opojnu drogu. Prema zakonskom opisu u odredbi člana 246. stav 1. KZ, za postojanje krivičnog dela dovoljna je neovlašćena proizvodnja takve supstance, pa izostanak opisa namere prodaje, ne predstavlja nedostatak u pogledu bitnog obeležja krivičnog dela, kako se neosnovano u zahtevu ukazuje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mila Šćekića, su isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, pa Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na strani 4, u stavu četvrtom i na strani 5, u stavu prvom i drugom obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog Mila Šćekića, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac u zahtevu obrazlaže dovodeći u pitanje zaključak suda o dokaznoj vrednosti ugovora od 25.01.2021. godine, na koji način suštinski osporava ocenu dokaza ukazujući tako na povredu zakona iz člana 16. ZKP, dok navodima da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onog što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na koju ukazuje i u ostalim navodima zahteva gde se bavi razlozima nižestepenih presuda. Sa druge strane, povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac u zahtevu obrazlaže iznošenjem sopstvene ocene dokaza koja je suprotna oceni dokaza, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, ukazujući tako na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, dok navodima o ličnim i porodičnim prilikama okrivljenog Mila Šćekića, kojima obrazlaže povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. KZ.

Kako povrede zakona iz člana 16, 440. i 441. stav 1. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne predstavljaju razloge iz člana 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u njihovo razmatranje. Osim toga, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u razmatranje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog koje branilac okrivljenog Mila Šćekića takođe podnosi zahtev, obzirom da branilac u ovom delu ne obrazlaže u čemu se navedena povreda zakona konkretno sastoji, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže navođenje konkretnog razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i njegovo obrazloženje.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mila Šćekića, advokata Dalibora Katančevića, pa je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić