Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 1052/19 od 20.11.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Višeg suda u Somboru K.12/19 od 18.09.2019. godine potvrđen.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog Bubanj Siniše, advokat Tamara Bakić, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz predlog da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Siniše Bubnja je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, time što je na štetu okrivljenog prekoračena optužba. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da je sud činjenično stanje opisano u optužnici izmenio na štetu okrivljenog i povredio objektivni identitet između optužnice i presude, na taj način što je opis iz optužnice „neovlašćeno uzgajao psihoaktivnu konoplju koja sadrži opojnu drogu“ zamenio u presudi opisom „neovlašćeno proizvodio i držao radi prodaje opojnu drogu kanabis-marihuanu“. Po stavu odbrane, nižestepeni sudovi su činjenični opis optužnice izmenili na štetu okrivljenog, izbacivanjem reči kojim preciziraju blažu pravnu kvalifikaciju ubacivanjem opisa koji podrazumeva teže krivično delo.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnetoj odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne količine okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju to nije učinjeno, imajući u vidu da je optužnicom Višeg javnog tužioca u Somboru KTO 37/18 od 17.08.2018. godine okrivljenom Bubanj Siniši stavljeno je na teret izvršenje dva krivična dela i to krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ i izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, a da je presudama koje branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti pobija, okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja jednog krivičnog dela i to: neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ. Imajući u vidu navedeno, odnosno činjenicu da je okrivljeni umesto za dva krivična dela oglašen krivim za izvršenje jednog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, neosnovano se podnetim zahtevom ukazuje da je okrivljeni doveden u nepovoljniji položaj. Pri tome, pravnosnažnom presudom mu nije stavljena na teret teža kvalifikacija, odnosno krivično delo za koje je zaprećena teža kazna, od onih krivičnih dela, koja su mu stavljena na teret optužnicom Višeg javnog tužioca u Somboru KTO 37/18 od 17.08.2018. godine. Po stavu, Vrhovnog kasacionog suda, postupajući na navedeni način nižestepeni sudovi su išli u korist okrivljenog, a ne na njegovu štetu.

Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bubanj Siniše, kojima se ukazuje da je na štetu okrivljenog prekoračena optužba i time učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored navedenog, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u odnosu na koju povredu po stavu Vrhovnog kasacionog suda zahtev nema zakonom propisan sadržaj, obzirom da u obrazloženju zahteva branilac okrivljneog ne opisuje u čemu se konkretno sastoji navedena povreda zakona.

Naime, odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu.

Imajući u vidu navedeno i citiranu odredbu člana 484. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Siniše Bubnja nema zakonom propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                            Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić