Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 286/18 od 03.10.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Miroslava Voganjca, njegovih branilaca i punomoćnika oštećenih advokata Dragana Miljenovića i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 78/14 od 27.11.2017. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Miroslava Voganjca, advokat Đorđe Kalanj sa dopunom, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i člana 485. stav 4. u vezi člana 483. stav 1. tačka 1) u vezi člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP u vezi člana 441. stav 3. ZKP u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će prema okrivljenom optužbu odbiti, odnosno tako što će preinačenjem drugostepene pravnosnažne presude okrivljenog osloboditi od optužbe, odnosno da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak pred potpuno izmenjenim većem, uz zahtev da shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća i da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP;

- branioci okrivljenog Miroslava Voganjca, advokati Vladimir Horovic i Biljana Desnica – Petrović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP u vezi člana 439. tačka 2) ZKP i zbog, kako to proizilazi iz sadržine zahteva povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine ili da ukine drugostepenu presudu, uz zahtev da budu obavešteni o sednici veća shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP i da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine, a shodno oredbi člana 488. stav 3. ZKP.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Miroslava Voganjca, advokata Đorđa Kalanja, advokata Vladimira Horovica i Biljane Desnice – Petrović su neosnovani.

Branioci okrivljenog Miroslava Voganjca pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i to:

- branilac okrivljenog advokat Đorđe Kalanj navodima da izreka pravnosnažne presude ne sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela u pitanju, obzirom da je izostao opis protivpravnosti dela kroz navođenje blanketnih normi koje bi ukazivale na to koje je to konkretno protivpravne radnje i protivno kojoj blanketnoj normi okrivljeni preduzeo, kao i opis umišljaja;

- branioci okrivljenog advokati Vladimir Horovic i Biljana Desnica – Petrović navodima da izreka pravnosnažne presude ne sadrži opis blanketnih normi protiv kojih je okrivljeni postupio niti sadrži opis oblika krivice.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ čini odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protvpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu.

Dakle, izvršilac ovog krivičnog dela jeste odgovorno lice, dok je radnja izvršenja istoga alternativno određena i to kao iskorišćavanje svog položaja i ovlašćenja, prekoračenje granica svog ovlašćenja ili nevršenje svoje službene dužnosti.

Krivično delo se vrši u nameri pribavljanja sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravne imovinske koristi ili nanošenju drugom imovinske štete.

Zaštitni objekt ovog krivičnog dela jeste privredno poslovanje i imovina u tom poslovanju.

Iz citirane zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, jasno proizilazi da krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, ne predstavlja krivično delo sa blanketnom dispozicijom, a suprotno navodima iz zahteva branilaca okrivljenog.

Shodno citiranoj odredbi člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ i datom tumačenju iste, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni u kritičnom periodu bio sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i želeći njegovo izvršenje i svestan zabranjenosti istoga, kao odgovorno lice – direktoru DP PD „AA“ ... ne vršenjem svojih službenih dužnosti i iskorišćavanjem svojih ovlašćenja odgovornog lica pribavio sebi i drugima protivpravnu imovinsku korist preko 1.500.000,00 dinara, pričinivši tako imovinsku štetu budžetu Republike Srbije u iznosu od 12.536.130,00 dinara, te imovinsku štetu manjinskim akcionarima.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izreka pravnosnažne presude sadrži sva subjektivna i objektivna zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog čega Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branilaca okrivljenog Miroslava Voganjca da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) KZ.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branioci okrivljenog u suštiniski istovetnim navodima ističu da je sud povredio odredbu člana 5. stav 2. KZ navodima da je odredbom člana 227. KZ propisano da će se kazniti odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela, što podrazumeva da je intencija zakonodavca bila da se ograniči primena opšteg, a uvede primena specijalizovanih krivičnih dela i to u konkretnom slučaju krivičnog dela iz člana 85. Zakona o privatizaciji ili pak krivičnog dela zloupotreba u postupku privatizacije iz člana 228a stav 1. KZ, koji su blaži po okrivljenog, a u odnosu na koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, kako krivična dela iz člana 85. Zakona o privatizaciji i zloupotreba u postupku privatizacije iz člana 228a KZ kao zakonsko obeležje predmetnih krivičnih dela ne sadrže nameru pribavljanja sebi ili drugom protivpravne imovinske koristi ili nanošenje imovinske štete drugom, a u kojoj nameri je okrivljeni postupao, to je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno sud, pravilnom primenom odredbe člana 5. KZ krivično-pravne radnje okrivljenog Miroslava Voganjca pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog čega se pitanje zastarelosti krivičnih dela iz člana 85. Zakona o privatizaciji iz člana 228a KZ i s tim u vezi bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se zahtevom branioca okrivljenog advokata Đorđa Kalanja ukazuje pokazuje bespredmetnim.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branilaca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog Miroslava Voganjca, advokat Đorđe Kalanj pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navodima da je pobijanim pravnosnažnim presudama na nezakonit način oduzeta imovinska korist u iznosu od 12.536.130,00 dinara od okrivljenog.

Odredbom člana 439. tačka 3) ZKP propisano je da povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju da li je odlukom o krivičnoj sankciji ili oduzimanje imovinske koristi ili opozivanju uslovnog otpusta povređen krivični zakon.

Kako, shodno citiranoj zakonskoj odredbi istom nije dozvoljena mogućnost ispitivanja odluke o oduzimanju imovinskopravne koristi, koja od okrivljenog i nije oduzeta, to Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog, advokata Đorđa Kalanja da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP branilac okrivljenog Miroslava Voganjca, advokat Đorđe Kalanj u zahtevu ne ukazuje na koji način je sud odlukom o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu povredio zakonske odredbe, dok je u obrazloženju zahteva naveo da sud nije na pouzdan način utvrdio visinu koristi, s obzirom da početnu cenu nije odredio okrivljeni već Agencija za privatizaciju koja nije bila fiksna cena već je ista mogla biti i nekoliko puta veća, u zakonitosti od visine ponuda koju su na aukciji mogli isticati ponuđači.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izloženim navodima zahteva osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu činjenica i okolnosti vezanih za utvrđivanje visine imovinske štete nanete budžetu Republike Srbije, što predstavlja činjenično pitanje.

Navodima iz zahteva branilac okrivljenog advokata Đorđa Kalanja kojima se ukazuje da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo u pitanju isticanjem da su nižestepeni sudovi pogrešno tumačili propise koji su regulisali postupak privatizacije, kao i aukcijske prodaje kapitala DP PD „AA“ ..., ili ih nisu uopšte primenili, a da okrivljeni u svojstvu direktora privrednog društva nije bio nadležan da vrši knjiženje imovine, već svedok BB, šef računovodstva, kao i navode branilaca okrivljenog advokata Vladimir Horovic i Biljana Desnica – Petrović, da je sud pogrešno utvrdio da je rukovodilac knjigovodstva BB bio zadužen za vršenje knjiženja, a ne okrivljenih, po oceni Vrhovnog kasacionog suda osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne spada u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                            Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić