Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene Biljane Stanojević, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Biljane Stanojević - advokata Bojana Bončića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K.63/24 od 19.05.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 443/25 od 06.11.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 04.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Biljane Stanojević - advokata Bojana Bončića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K.63/24 od 19.05.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 443/25 od 06.11.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu K.63/24 od 19.05.2025. godine okrivljena Biljana Stanojević je oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ i osuđena je na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina. Prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi koja će trajati dok postoji potreba za lečenjem i čuvanjem okrivljene, s tim da navedena mera može trajati i duže od izrečene kazne zatvora, a vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uračunava se u vreme trajanja izrečene kazne.

Istom presudom prema okrivljenoj je izrečena i mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od 5 godina računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u ustanovi u kojoj se izvršava mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi i vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljene, a sud će o vrsti i visini istih odlučiti posebnim rešenjem. Oštećeni AA, BB i VV su upućeni da imovinskopravni zahtev ostvaruju u parničnom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 443/25 od 06.11.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Nišu, okrivljene Biljane Stanojević i njenog branioca, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Nišu K.63/24 od 19.05.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene Biljane Stanojević - advokat Bojan Bončić, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 5. i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da u smislu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje, kao i da u skladu sa članom 488. stav 2. ZKP pozove okrivljenu i njenog branioca na sednicu veća.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljene Biljane Stanojević je kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenoj, navođenjem da je sud u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti, jer je krivično delo pogrešno pravno kvalifikovao kao krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, budući da se krivično delo po stavu branioca jedino može kvalifikovati kao teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Međutim, branilac okrivljene postojanje po njemu pogrešne pravne kvalifikacije krivičnog dela, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski obrazlaže tako što osporava pravilnost ocene izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova i to posebno odbrane okrivljene, te u vezi sa tim i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja vezano za subjektivni element krivičnog dela, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i to posebno odbrane okrivljene koju je sud po braniocu trebalo da prihvati, a iz koje proizilazi da okrivljena nije znala da je metadon psihoaktivna supstanca i da je Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima zabranjeno da upravlja motornim vozilom pod dejstvom metadona, uz polemisanje pri tome od strane branioca sa zaključcima i razlozima koje su nižestepeni sudovi dali u pobijanim nižestepenim presudama vezano za subjektivni element krivičnog dela. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljene, po nalaženju ovoga suda, suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenoj (član 439. tačka 2. ZKP), dok suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj i njenom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP, isticanjem da je sud morao da u konkretnom slučaju sumnju u pogledu činjenica koje se tiču postojanja subjektivnog elementa krivičnog dela reši u korist okrivljene. Osim toga, branilac okrivljene u podnetom zahtevu navodi i da su potpuno nejasni razlozi prvostepenog suda o subjektivnom elementu krivičnog dela, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da povrede odredaba člana 16. stav 5. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj i njenom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Biljane Stanojević - advokata Bojana Bončića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković