Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Danijel Stamenković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i odbije optužbu ili okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ukine drugostepenu odluku i vrati je na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postuka iz člana 438. stav 1. tačka 9), 10) i stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, jer je presudom povređena odredba člana 453. ZKP. Naime, zabrana preinačenja na štetu okrivljenog je apsolutnog karaktera i u situaciji kada je jednom nastala u određenoj krivičnopravnoj stvari, važi do pravnosnažnog okončanja postupka i obavezuje sud i podrazumeva da se u daljem toku postupka položaj okrivljenog u odnosu na pravnu kvalifikaciju i krivičnu sankciju ne može pogoršati i da sud ne sme u daljem toku postuka doneti odluku koja bi bila na štetu okrivljenog. Pored navedenog, zahtevom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da je činjenični opis ukinute presude izmenjen u pogledu bitnog elementa krivičnog dela, obzirom da optužnim predlogom Kt.br. 531/22-1 od 06.07.2023. godine nije određen predmet izvršenja krivičnog dela jer nije naveden fabrički broj brojila, proizvođača Sagem, godina proizvodnje 2007, te se ne može u ponovnom postupku po žalbi okrivljenog vršiti izmena činjeničnog opisa dela dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Višeg suda u Vranju Kž1 30/24 od 23.04.2024. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, ukinuta presuda Osnovnog suda u Bujanovcu K.br.170/23 od 13.12.2023. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje Osnovnom sudu u Bujanovcu. Na glavnom pretresu održanom dana 04.06.2024. godine postupajući javni tužilac je izvršio uređenje dispozitiva optužnog predloga tako što je posle reči „iza električnog brojila“ dodao „fabrički broj brojila ..., proizvođača Sagem godina proizvodnje 2007, koje brojilo se nalazilo u ormaru na elekričnom stubu u ulici u blizini porodičnog dvorišta osumnjičenog“, dok je u ostalom delu optužni predlog ostao neizmenjen. Na istom glavnom pretresu doneta je presuda Osnovnog suda u Bujanovcu K.br.121/24 od 04.06.2024. godine.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA sa razloga što je optužnim predlogom OJT u Bujanovcu preciziranom na glavnom pretresu održanom dana 04.06.2024 okrivljenom između ostalog stavljeno na teret „...iza električnog brojila, fabrički broj brojila ..., proizvođača Sagem godina proizvodnje 2007, koje brojilo se nalazilo u ormaru na elekričnom stubu u ulici u blizini porodičnog dvorišta kuće okrivljenog“ za koje radnje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, pa su samim tim od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nije prekršena zabrana preinačenja na gore (reformatio in peius) propisana odredbom člana 453. ZKP, s obzirom da je okrivljeni presudama Osnovnog suda u Bujanovcu K.br. 170/23 od 13.12.2023. godine i K.br. 121/23 od 04.06.2024. godine oglašen krivim zbog istog krivičnog dela odnosno krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, za koje krivično delo mu je izrečena ista mera upozorenja odnosno uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveranja od jedne godine ne izvrši novo krivično delo, dakle pravnosnažna presuda nije izmenjena u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Zabrana preinačenja na gore propisana odredbom člana 453. ZKP obavezuje sud da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, dok javni tužilac tokom celog postupka, pa tako i nakon ukidanja presude kada je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog može precizirati optužni akt.

Stoga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti po oceni Vrhovnog suda kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da zapisnik o kontroli mernog mesta – direktno merenje K-1, zapisnik o neovlašćenoj potrošnji električne energije K-2 i zapisnik o isključenju objekta sa distributivnog elektroenergetskog sistema K-5, svi od 21.04.2022. godine predstavljaju dokaze na kojima se po odredabama ZKP ne može zasnivati odluka jer nemaju zakonom propisanu sadržinu, odnosno ne postoji prateći dokazni materijal iz kojeg bi se moglo utvrditi da su sastavljeni na način i u skladu sa procedurom propisanom Zakonom o energetici odnosno isti nisu sačinjeni u skladu sa odredbom člana 199. Zakona o energetici, pri čemu navedeni zapisnici nisu ni potpisani od strane okrivljenog, niti je konstatovano iz kojih razloga nisu potpisani. Takođe, pravnosnažne presude se zasnivaju i na fotodokumentaciji koja se sastoji od četiri fotografije koje se nalaze u spisima predmeta, a koje nikada nisu prezentovane okrivljenom, ne zna se ko ih je sačinio, kao i kada su sačinjene, pa se samim tim radi o dokazima na kojima se presude ne može zasnivati.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 199. stav 1. Zakona o energetici neovlašćenu potrošnju utvrđuje operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema u postupku redovne ili vandredne kontrole mernog mesta, a stavom 2. je propisano da redovnu i vanrednu kontrolu mernog mesta iz stava 1. svog člana obavljaju najmanje dva kvalifokovana lica ovlašćena od strane operatora prenosnog odnosno distributivnog sistema.

U konkretnom slučaju zaposleni u Elektrodistribuciji Srbije DOO Beograd – ogranak Vranje su ovlašćeni, prema Zakonu o energetici, da izađu na lice mesta, izvrše kontrolu i o istoj sačine zapisnik na licu mesta koji sadrži utvrđeno činjenično stanje i dokazni materijal, dakle zapisnik o kontroli mernog mesta – direktno merenje K-1, zapisnik o neovlašćenoj potrošnji električne energije K-2 i zapisnik o isključenju objekta sa distributivnog elektroenergetskog sistema K-5, svi od 21.04.2022. godine kao i fotodokumentacija su pribavljeni u svemu u skladu sa odredbama ZKP, a okolnost da zapisnici nisu potpisani od strane okrivljenog ne čine iste nezakonitim.

U preostalom delu navedene povrede branilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu od strane suda, što ne predstavalja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da su sudovi povredili krivični zakon jer ne postoji predmet izvršenja krivičnog dela i mesto izvršenja, pa samim tim se ne stiču sva bitna obeležja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, u izreci presude je navedeno da je okrivljeni AA, „ u periodu od ... u s.V. ..., opština Bujanovac, u ul. ... br. .., sa umišljajem i u stanju uračunljivosti, u nameri da prisvajanjem tuđih pokretnih stvari sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, oduzeo tuđu pokretnu stvar – električnu energiju vlasništva oštećenog preduzeća Elektrodistribucija Srbije DOO Beograd – Ogranak ED Vranje, u ukupnoj vrednosti od 44.806,33 dinara, na taj način što je putem otcepnog voda na IMO 1 na prvu fazu, mimoišao električno brojilo na toj fazi, koji otcepni vod se nalazi na tabli u IMO 1 iza električnog brojila, fabrički broj brojila ..., proizvođača Sagem godina proizvodnje 2007, koje brojilo se nalazilo u ormaru na elekričnom stubu u ulici u blizini porodičnog dvorišta kuće okrivljenog, putem tog otcepnog električnog kabla je snabdevao elekričnom energijom svoje domaćinstvo, zbog čega električno brojilo nije moglo vršiti očitavanje utroška električne energije..., na koji način je neovlašćeno koristio električnu energiju što je utvrđeno prilikom kontrole izvršene 21.04.2022. godine, od stane ovlašćenih lica oštećenog preduzeća, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svoga dela i hteo je njegovo izvršenje.

Činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude sadrži sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, za koje je ovaj okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, pa su suprotni navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je drugostepeni sud dao paušalno obrazloženje žalbenih navoda, na koji način se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i da sud u ponovljenom postupku nije izveo sve procesne radnje i raspravio sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud, na koji način se ističe i povreda člana 462. stav 3. ZKP. Takođe se ističe i povreda člana 446. ZKP, jer drugostepeni sud nije otvorio pretres, kao o povreda člana 511. ZKP iz razloga što na sednicu veća nije pozvao okrivljenog i njegovog branioca uprkos iznetom predlogu. Pored navedenog zahtevom se ističu i povrede člana 68, 350, 356, 395. stav 4. tačka 1) i 462. stav 2. ZKP.

Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud, u ovom delu, zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Danijela Stamenkovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković