Presudom Osnovnog suda u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji K br.216/21 od 05.09.2022. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje delo je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 25.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko je ne plati u tom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 3.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, te da na ime troškova krivičnog postupka privatnoj tužilji BB plati iznos o čijoj će visini sud odlučiti naknadno, posebnim rešenjem.

Privatna tužilja BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu, u smislu odredbe člana 258. stav 4. ZKP.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1. br.182/22 od 02.12.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Đorđa Konstantinovića, a presuda Osnovnog suda u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji K br.216/21 od 05.09.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA – advokat Đorđe Konstantinović, zbog povrede zakona, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu, ili da pobijane presude preinači tako što će odbiti optužbu prema okrivljenom ili okrivljenog osloboditi optužbe, te obavezati privatnu tužilju da okrivljenom nadoknadi troškove krivičnog postupka.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP obzirom da je u konkretnom slučaju protekao zakonom propisan rok za podnošenje privatne krivične tužbe, jer se događaj koji je predmet postupka odigrao dana 03.06.2021. godine, a privatna tužba je podneta dana 22.09.2021. godine, odnosno nakon isteka zakonom propisanog roka od tri meseca od dana saznanja za delo i učinioca.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je privatna tužilja BB preko punomoćnika – advokata Miodraga Pandurovića, dana 22.09.2021. godine podnela privatnu tužbu protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, koje je izvršeno dana 03.06.2021. godine.

Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je prethodno, dana 15.06.2021. godine, privatna tužilja BB Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu podnela krivičnu prijavu protiv okriljenog AA zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, u vezi događaja od 03.06.2021. godine, koja krivična prijava je odbačena rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu Kt br.380/21 od 08.09.2021. godine, na osnovu člana 284. stav 1. tačka 3) ZKP, zbog nepostojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, niti neko drugo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

Privatna tužilja, nakon što je njena krivična prijava protiv okrivljenog odbačena zbog krivičnog dela urožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. KZ, podnela je privatnu tužbu protiv okrivljenog zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Odredbama člana 65. ZKP propisano je u stavu 1. da se privatna tužba podnosi nadležnom sudu, a u stavu 2. da se privatna tužba podnosi u roku od 3 meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog. U stavu 3. člana 65. KZ propisano je da ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za krivično gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog, smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je oštećena – privatna tužilja protiv okrivljenog podnela krivičnu prijavu zbog ovog dela, kao i navode da je okrivljeni kritičnom prilikom „vređao i psovao“ bez navođenja upućenih reči uvrede odnosno izjave omalovažavanja koja je sadržala činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. KZ, te da je nakon odbačaja ove krivične prijave podnela privatnu tužbu protiv okrivljenog, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ sa drugačijim činjeničnim opisom, koji sadrži elemente krivičnog dela uvrede, to se u konkretnom slučaju ne može smatrati da je privatna tužilja podnela blagovremenu privatnu tužbu u smislu odredbe člana 65. stav 3. KZ, kako to pogrešno ocenjuju i prvostepeni i drugostepeni sud u nižestepenim presudama, jer prijava nije sadržala elemente krivičnog dela uvrede, niti je odbačena iz razloga što je javni tužilac u postupku utvrdio da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, da bi se prijava mogla smatrati blagovremenom privatnom tužbom, već po oceni ovoga suda privatna tužba zbog krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ predstavlja novu privatnu tužbu, koju je podnela nakon zakonom propisanog roka od tri meseca od dana saznanja za krivično delo i okrivljenog, što se osnovano ističe u podnetom zahtevu, imajući u vidu da se kritični događaj odigrao dana 03.06.2021. godine, dok je privatna tužba podneta dana 22.09.2021. godine.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, nalazeći da se podnetim zahtevom osnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, obzirom da u konkretnom slučaju nije bilo zahteva ovlašćenog tužioca, preinačio pobijane presude, tako što je prema okrivljenom AA na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbio optužbu za krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, zbog kog je nižestepenim presudama oglašen krivim.

Kako je u odnosu na okrivljenog optužba odbijena, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 265. stav 3. ZKP odlučio da je privatna tužilja dužna da naknadi troškove krivičnog postupka.

Sa svega izloženog a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić