Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 600/23 od 24.10.2023. godine, delimičnim usvajanjem žalbe javnog tužioca VJT u Jagodini, preinačena je presuda Višeg suda u Jagodini K 40/22 od 10.07.2023. godine, u pogledu odluke o kazni, u odnosu na okrivljenog Nenada Markovića, pa je isti, zbog krivičnog dela razbojnička krađa u saizvršilaštvu iz člana 205. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 (devet) godina i 1 (jedan) mesec, dok su žalba javnog tužioca u preostalom delu, kao i žalbe branilaca okrivljenih Nenada Markovića odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Nenada Markovića, advokat Igor Petrović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i preinači pravnosnažne presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Markovića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog Nenada Markovića, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Međutim, branilac u zahtevu navodi da je drugostepenom presudom povređen zakon na štetu okrivljenog iz razloga što nisu bili ispunjeni uslovi za primenu člana 55a Krivičnog zakonika, o višestrukom povratu, koju odredbu je drugostepeni sud primenio kada je preinačio prvostepenu presudu, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, u odnosu na okrivljenog Nenada Markovića.

Izneti navodi zahteva koji po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a Krivičnog zakonika, ocenjeni su neosnovanim.

Prema stanju u spisima, okrivljeni Nenad Marković je, pre izvršenja krivičnog dela za koje je osuđen presudama koje se pobijaju zahtevom za zaštitu zakonitosti, tri puta osuđen zbog krivičnih dela iz člana 204. Krivičnog zakonika, koju je moguće izvršiti samo sa umišljajem, na kazne zatvora od najmanje jedne godine, a od otpuštanja okrivljenog sa izdržavanja izrečene kazne zatvora do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo 5 godina, pa su se, po oceni Vrhovnog suda, a suprotno navodima branioca okrivljenog,u konkretnom slučaju stekli uslovi za primenu odredbe člana 55a Krivičnog zakonika o višestrukom povratu, koju odredbu je prvostepeni sud prilikom donošenja svoje odluke propustio da primeni.

Odlučujući po žalbi javnog tužioca izjavljenoj protiv prvostepene presude, drugostepeni sud je primenio odredbu člana 55a Krivičnog zakonika i okrivljenog osudio na strožu kaznu, u trajanju od devet godina i jednog meseca, pravilno ceneći ispunjenost uslova za primenu odredbi koje se odnose na višestruki povrat iz člana 55a Krivičnog zakonika. Drugostepeni sud je u obrazloženju presude Kž1 600/23 od 24.10.2023. godine, dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da su u konkretnoj situaciji prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, bila ispunjena oba, kumulativno propisana uslova iz člana 55a Krivičnog zakonika za primenu odredbe o višestrukom povratu (strana 3., drugi, treći, četvrti i peti stav i strana 4. prvi stav obrazloženja drugostepene odluke), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Okolnost na koju ukazuje branilac u podnetom zahtevu - da su kazne na koje je okrivljeni ranije osuđen, spojene kroz postupak izricanja jedinstvene kazne, nije od uticaja na zaključak da je okrivljeni osuđivan više puta, s obzirom da se radi samo o posebnom postupku izricanja jedinstvene kazne zatvora, na osnovu više izrečenih osuda, pa se u toj situaciji okrivljeni smatra licem koje je više puta osuđivano, u smislu primene odredbe člana 55a Krivičnog zakonika. Zbog toga je neosnovana tvrdnja branioca da okrivljeni nije najmanje dva puta osuđivan, čime bi bila povređena odredba člana 55a Krivičnog zakonika, kako se u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi za krivično delo učinjeno sa umišljajem za koje je osuđen na kazne zatvora.

Pored ovoga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je prilikom donošenja odluke, drugostepeni sud samo izvršio uvid u izvod iz kaznene evidencije za okrivljenog Nenada Markovića, iz čega je samo mogao utvrditi visinu kazne na koju je okrivljeni osuđen. Na ovaj način, po oceni Vrhovnog suda, branilac polemiše sa utvrđenim činjeničničnim stanjem, što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac ističe da se drugostepeni sud nije izjasnio na žalbene navode koji se tiču ispitivanja svedoka predloženih u postupku pred prvostepenim sudom. Ovim navodima, branilac okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, ukazuje na povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Međutim, kako povrede odredbi članova 440. i 460. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud nije upuštao u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Markovića.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Markovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić