Istom presudom, pored ostalog, na osnovu člana 261. i 264. ZKP, okrivljeni AA je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini odlučiti prvostepeni sud posebnim rešenjem, shodno odredbi člana 262. stav 2. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 br.12/19 od 21.10.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca – advokata Dragana Jelića, a presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 broj 182/19 od 04.06.2019. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenog AA – advokat Dragan Jelić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.182/19 od 04.06.2019. godine i Kž3 broj 12/19 od 21.10.2019. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, iz člana 438. stav 1. tačka 11) i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom ili trećestepenom sudu, uz istovremeni zahtev da se u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP, odloži izvršenje pravnosnažne presude do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Po oceni ovoga suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dragana Jelića, ukazuje da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 br.12/19 od 21.10.2019. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Naime, iz spisa predmeta utvrđuje se da je sudija Aleksandar Blanuša, u postupku koji je vođen protiv okrivljenih BB i AA, kao predsednik veća, učestvovao u donošenju rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 broj 1010/18 od 27.11.2018. godine, kojim je ukinuta presuda Višeg suda u Kruševcu K br.43/17 od 13.09.2018. godine, kojom je okrivljeni AA, pored ostalog, oslobođen od optužbe da je izvršio produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u pomaganju iz člana 348. stav 3. u vezi stava 2. i 1. i u vezi člana 35. i 61. KZ.

Iz spisa predmeta se dalje utvrđuje da je u ponovljenom postupku presudom Višeg suda u Kruševcu K br.36/18 od 22.01.2019. godine, pored ostalog, okrivljeni AA oslobođen od optužbe da je izvršio produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ i produženo krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u pomaganju iz člana 348. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 35. i 61. KZ, koja presuda je, pored ostalog, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Kruševcu preinačena tako što je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca.

Dalje, iz spisa predmeta utvrđuje se da je Apelacioni sud u Kragujevcu u trećem stepenu, u veću kojim je predsedavao sudija Aleksandar Blanuša, doneo presudu Kž3 br.12/19 od 21.10.2019. godine, kojom su odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca – advokata Dragana Jelića, a drugostepena (osuđujuća) presuda, potvrđena.

Iz napred iznetog, utvrđuje se da je sudija Aleksandar Blanuša, u svojstvu predsednika veća, postupao u dva stepena, odnosno u donošenju odluke drugostepenog suda, a potom i u veću koje je donelo odluku u trećem stepenu, u jednom i jedinstvenom postupku.

Prilikom odlučivanja u drugostepenom postupku, a po žalbi izjavljenoj protiv prve prvostepene (oslobađajuće) presude, donete u ovom krivičnom postupku, sudija Aleksandar Blanuša, kao predsednik veća, bio je upoznat sa celokupnim spisima predmeta, što znači sa predmetom optužbe, pa je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u toj fazi postupka zauzeo stav u pogledu zaključaka donetih u prvostepenoj oslobađajućoj presudi, a nakon što je sud u drugom stepenu doneo osuđujuću presudu, u trećem stepenu je ta odluka potvrđena i to u veću kojim je takođe predsedavao sudija Aleksandar Blanuša.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, sudija koji je bio predsednik veća prilikom donošenja odluke kojim je ukinuta oslobađajuća presuda, ima predubeđenje u odnosu na predmet optužbe, koje je takvog kvaliteta i značaja da je učešće tog sudije, kao predsednika veća, u donošenju meritorne odluke u trećem stepenu kojom su odbijene žalbe izjavljene u korist okrivljenog a protiv drugostepene presude kojom je okrivljeni oglašen krivim, i ta presuda potvrđena, okolnost za njegovo obavezno izuzeće.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, garantovano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

U vezi sa napred navedenim, a imajući u vidu citirane odredbe člana 32. stav 1. Ustava RS i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje su suštinski identične, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u cilju zaštite prava na pravično suđenje, što podrazumeva i pravo na nepristrasan i objektivan sud, neophodno isključiti situacije u postupku koje bi dovele do određenog predubeđenja sudije o predmetu postupka, a što je i suština procesnih odredaba o obaveznom izuzeću sudije i drugih procesnih subjekata od postupanja u predmetu (član 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP).

Naime, nesporno je da je sudija u skladu sa svojom funkcijom i po zakonu, dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju objektivnost, pa jasna opredeljenost prema predmetu optužbe sudije koji je u konkretnom krivičnom postupku odlučivao po žalbi izjavljenoj protiv prve prvostepene (oslobađajuće) presude, takvog je stepena, da predstavlja okolnost zbog koje se taj sudija treba izuzeti od sudijske dužnosti prilikom donošenja presude u trećem stepenu, iako ta procesna uloga nije izričito propisana odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, koja propisuje razloge za obavezno izuzeće.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnoj situaciji, pri odlučivanju u trećem stepenu, postojao je razlog za obavezno izuzeće sudije Aleksandra Blanuše, jer njegovo odlučivanje u drugom stepenu u istom predmetu predstavlja razlog za obavezno izuzeće, shodno odredbi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, bez obzira što ovakva procesna situacija nije izričito propisana tom odredbom.

Kako sudija Aleksandar Blanuša, nije izuzet prilikom odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv druge drugostepene odluke u ovom krivičnom postupku, to je presudom donetom u trećem stepenu učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dragana Jelića.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 br.12/19 od 21.10.2019. godine usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, i predmet vratio tom sudu na ponovno odlučivanje, kako bi se otklanjanjem navedene povrede donela pravilna i na zakonu zasnovana odluka.

Imajući u vidu razloge ukidanja navedene presude, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje ostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nalazeći da su za sada bespredmetni.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud doneo je odluku kao u izreci presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                          Predsednik veća – sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                        Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić