Odlučujući o žalbama Osnovnog javnog tužioca u Kuršumliji i branioca okrivljenog, Viši sud u Prokuplju je presudom Kž 211/15 od 09.11.2015. godine odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 1201/15 od 07.03.2016. godine, zbog povrede zakona u smislu člana 441. stav 4. u vezi člana 264. stav 1. i člana 266. ZKP, i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i utvrdi da je navedenim presudama, u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, povređen zakon u korist okrivljenog.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio braniocu okrivljenog, adv. R.D., Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je prvostepenom presudom povređen zakon u smislu člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 264. stav 1. i člana 266. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, u korist okr. S.R., a kako je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu, to su iste povrede zakona učinjene i drugostepenom presudom.

Naime, okr. S.R. je prvostepenom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 210. stav 1. u vezi člana 33. KZ, obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 5.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka OJT u Krušumliji iznos od 5.200,00 dinara, dok je određeno da troškovi postupka u visini od 27.000,00 dinara padaju na teret budžetskih sredstava OJT u Kuršumliji.

Odredbom člana 264. stav 1. KZ propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, izreći u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, u koje, u smislu člana 261. stav 2. tačka 7. ZKP, spada i nagrada branioca.

Odredbom člana 266. ZKP propisano je da je nagradu i nužne izdatke branioca i punomoćnika oštećenog, oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama ovog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Imajući u vidu dakle, da konačna odluka o obavezi naknade troškova zavisi od ishoda samog krivičnog postupka i činjenicu da je okr. S.R. oglašen krivim za krivično delo iz člana 210. stav 1. u vezi člana 33. KZ, to je sud, saglasno odredbi člana 264. stav 1. ZKP, bio dužan da okrivljenog obaveže na plaćanje troškova krivičnog postupka na ime nagrade za svog izabranog branioca. Činjenica da je okrivljenom optužnim predlogom OJT u Kuršumliji bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a da je presudom Osnovnog suda u Kuršumliji oglašen krivim za krivično delo iz člana 210. stav 1. u vezi člana 33. KZ, ne oslobađa okrivljenog od obaveze naknade troškova krivičnog postupka u situaciji kada je postupak okončan donošenjem osuđujuće presude. Takvu mogućnost ne propisuje ni jedna zakonska odredba, a okrivljeni može biti oslobođen od plaćanja troškova postupka odnosno ti troškovi padaju na teret budžetskih sredstava samo kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, što ovde nije slučaj.

Imajući u vidu navedeno, prvostepeni sud je odlukom o troškovima krivičnog postupka na čije je plaćanje obavezao i javno tužilaštvo, u situaciji kada je okrivljenog oglasio krivim, učinio povredu zakona u smislu člana 441. stav 4. u vezi člana 264. stav 1. i člana 266. ZKP, na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Takođe, osnovano javni tužilac ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, jer je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi a razlozi u pogledu troškova krivičnog postupka su nejasni. Naime, u izreci prvostepene presude sud je naveo da troškovi krivičnog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara padaju na teret budžetskih sredstava OJT u Kuršumliji, ne navodeći o kojim troškovima se radi, dok je u obrazloženju navedeno da su u pitanju troškovi koji se odnose na nagradu za rad advokata i s tim u vezi dati su nejasni razlozi u pogledu osnova za plaćanje tih troškova od strane OJT u Kuršumliji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je uvažio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca u pogledu navedenih povreda zakona i utvrdio da je presudama Osnovnog suda u Krušumliji K 90/14 od 29.04.2015. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž 211/15 od 09.11.2015. godine povređen zakon u korist okrivljenog S.R., ne dirajući u pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                   Dragiša Đorđević, s.r.