Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Štrbac, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, tako što će preinačiti pobijane presude i okrivljenog osloboditi od optužbe, jer delo za koje je osuđen nije krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u radnjama okrivljenog nisu sadržani elementi bića krivičnog dela iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te da opisane radnje, prema navodima zahteva, predstavljaju bitno obeležje prekršaja iz člana 9. Zakona o javnom redu i miru.

Odredbom člana 122. stav 1. ZKP propisano je da ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, dok je stavom 2. navedenog člana propisano da ako je takva povreda nanesena oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

Iz izreke pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Velikom Gradištu, proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom u stanju uračunljivosti, pri čemu je bio svestan svog dela i da je isto zabranjeno i hteo njegovo izvršenje, sredstvom podobnim da telo teško povredi i zdravlje teško naruši, lako telesno povredio oštećenog BB, na taj način što je posle kraće verbalne rasprave, oštećenog udario drvenim štapom dužine oko 1 metra u predelu glave, usled čega je oštećeni zadobio lake telesne povrede u vidu otoka boje kože na levoj polovini glave, prečnika oko 0,5 cm.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom na opisani način preduzeo radnje izvršenja navedenog krivičnog dela, jer je lako telesno povredio oštećenog, sredstvom podobnim da telo teško povredi i zdravlje teško naruši.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe povredu člana 15. i 16. ZKP, jer smatra da u toku dokaznog postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno postojanje sredstva izvršenja predmetnog krivičnog dela, tj. da nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni kod sebe imao drveni štap dužine oko jedan metar.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 15. i 16. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                             Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić