Rešenjem Osnovnog suda u Vranju Kv broj 449/19 od 09.12.2019. godine, uvažavanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Vranju, rešenje Osnovnog suda u Vranju K broj247/16 od 24.10.2019. godine preinačeno je u prvom stavu izreke, tako što je okrivljenima AA, BB i VV na ime troškova krivičnog postupka određena naknada za odbranu od strane angažovanog branioca u predmetu tog suda K broj 247/16 u ukupnom iznosu od 1.833.000,00 dinara, odnosno svakom okrivljenom po 611.000,00 dinara, koji iznos se ima isplatiti na teret budžetskih sredstava suda u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja. Istovremeno, stavom dva, određeno je da u ostalom delu prvostepeno rešenje ostaje neizmenjeno, a žalba branioca okrivljenih AA, BB i VV – advokata Slobodana Nešića, odbijena je kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA, BB i VV – advokat Slobodan Nešić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijana rešenja, ili samo drugostepeno rešenje, a predmet vrati Osnovnom sudu u Vranju na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocena navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je delimično osnovan.

Naime, stavom dva prvostepenog rešenja, odbijen je kao neosnovan zahtev branioca okrivljenih AA, BB i VV – advokata Slobodana Nešića za priznavanje troškova krivičnog postupka na ime odbrane okrivljenih na odloženim glavnim pretresima dana 17.12.2004. godine, 24.08.2005. godine, 28.11.2005. godine, 28.12.2005. godine, 10.04.2006. godine, 20.06.2006. godine, 11.12.2006. godine, 16.05.2007. godine, 08.02.2008. godine, 23.12.2008. godine, 11.06.2009. godine, 09.10.2009. godine, 25.01.2010. godine, 26.02.2010. godine, 07.09.2010. godine, 23.11.2010. godine, 16.02.2011. godine, 01.10.2012. godine, 08.04.2014. godine, 21.05.2014. godine, 02.09.2014. godine, 18.10.2016. godine, 30.11.2016. godine, 12.01.2017. godine, 11.05.2017. godine i 21.06.2017. godine. Prvostepeni sud je obrazložio ovakvu odluku time da je do odlaganja navedenih glavnih pretresa došlo krivicom okrivljenih, a koji stav je prihvaćen kao pravilan od strane vanpretresnog veća Osnovnog suda u Vranju, koje je po žalbi branioca okrivljenih odlučivalo u drugom stepenu, te je žalba branioca okrivljenih odbijena kao neosnovana.

Po oceni ovoga suda, na ovaj način je nižestepenim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, kako se to osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih.

Odredbom člana 263. stav 1. ZKP propisano je da će okrivljeni snositi troškove odlaganja glavnog pretresa i druge troškove postupka koje je prouzrokovao svojom krivicom, kao i odgovarajući deo paušalnog iznosa, a stavom 2. istog člana propisano je da se o troškovima iz stava 1. ovog člana donosi posebno rešenje, osim ako se o troškovima koje snosi okrivljeni rešava u odluci o glavnoj stvari.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u slučaju odlaganja glavnog pretresa okrivljeni će sam snositi troškove krivičnog postupka bez obzira na ishod krivičnog postupka ukoliko je pretres odložen njegovom krivicom, ali uz neophodan uslov da se o skrivljenim troškovima u smislu člana 263. stav 2. ZKP donese posebno rešenje, koje je u ovom krivičnom postupku izostalo, imajući u vidu da u spisima predmeta ne postoji nijedno rešenje kojim je odlučeno o krivici bilo kog okrivljenog za odlaganje pretresa.

Odbijajući da naknadi troškove krivičnog postupka za navedene neodržane glavne pretrese, u situaciji kada nije doneto posebno rešenje da su okrivljeni AA, BB i VV skrivili te troškove, prvostepenim, a i drugostepenim rešenjem, učinjena je povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih i ukazuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je nižestepena pobijana rešenja ukinuo samo u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP učinjenu u stavu dva prvostepenog i stavu dva drugostepenog rešenja, a predmet vratio Osnovnom sudu u Vranju na ponovno odlučivanje u tom delu, kako bi u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi mogao da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, dok je u ostalom delu isti zahtev odbio kao neosnovan, nalazeći da su odredbe zakona pravilno primenjene kod odluke o troškovima u preostalom delu pobijanih rešenja.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP i čl. 491. st. 1. ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić