Istim rešenjem braniocu okrivljene AA , advokatu Arseniju Kataniću dosuđen je iznos od 45.000,00 dinara na ime nagrade za sastav žalbe izjavljene protiv prvostepenog rešenja i obavezano je VJT u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije da navedeni iznos uplati na tekući račun branioca.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA , advokat Arsenije Katanić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje po žalbi ili da preinači drugostepeno rešenje i donese odluku o troškovima u skladu sa podnetim zahtevom.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA , je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene nižestepena rešenja pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Naime, branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti, obrazlažući povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodi da je VJT u Novom Sadu, a kasnije i veće Višeg suda u Novom Sadu, očigledno pogrešno primenio odredbe Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 43/2023 od 26.05.2023. godine), koja je stupila na snagu 03.06.2023. godine ( član 11. i Tarifni broj 1. stav 1. i stav 2. tačka 1), kada je prilikom donošenja odluke o troškovima, na ime nagrade braniocu za pristup prilikom saslušanja okrivljene dana 03.03.2023. godine sa 3 započeta sata, dosudio iznos od 40.500,00 dinara (umesto traženih 58.500,00 dinara), a prilikom ispitivanja svedoka dana ... .05.2023. godine sa 4 započeta sata, iznos od 42.750,00 dinara (umesto traženih 63.000,00 dinara), odnosno nije u potpunosti primenio navedenu Tarifu koja je važila u vreme donošenja rešenja o odbačaju krivične prijave protiv okrivljene – dana 05.04.2024. godine, već je u pogledu broja advokatskih poena, primenio ranije važeću Tarifu, a u odnosu na vrednost advokatskog poena je primenio sada važeću Tarifu (1 poen - 45 dinara), i na taj način primenio dva propisa, od kojih jedan više nije na snazi, pa je tako pogrešno primenio osnovicu u vrednosti od 750 poena umesto vrednosti od 1000 poena, spram maksimalnoj jedinstvenoj kazni primenom pravila za odmeravanje kazne za sticaj krivičnh dela, a imajući u vidu da su okrivljenoj tokom postupka na teret stavljena dva krivična dela - iz člana 364. stav 1. i 365. Krivičnog zakonika.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, pogrešan je stav branioca okrivljene da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na taj način, što sud nije utvrdio osnovicu za obračun nagrade po osnovu Tarifnog broja 1. stav 1. i 2. tačka 1. važeće Advokatske tarife i dosudio nagradu za odbranu okrivljene za procesne radnje preduzete dana 03.03.2023. godine i 26.05.2023. godine, dakle za vreme važenja prethodne Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, u iznosu opredeljenom u zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka.

Tarifnim brojem 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ 43/2023 od 26.05.2023. godine), koja je stupila na snagu 03.06.2023. godine u stavu 1. propisano je da advokatu pripada nagrada u zavisnosti od visine zaprećene kazne za krivično delo.

Shodno tome propisana je nagrada u poenima, u zavisnosti od visine zaprećene kazne.

Stavom 2. istog Tarifnog broja propisan je način utvrđivanja osnovice za obračun nagrade, pa je u tački 1. propisano da, ako advokat brani jednog okrivljenog koji je jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koje mu se istovremeno sudi, visina zaprećene kazne se utvrđuje prema maksimalnoj jedinstvenoj kazni, primenom odredbi Krivičnog zakonika u vezi sa odmeravanjem kazni za sticaj krivičnih dela.

Ranije važećom Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ 121/2012 od 24.12.2012. godine), nije bio predviđen način utvrđivanja osnovice za obračun nagrade, na način kako je to predviđeno u Tarifnom broju 1. stav 2. tačka 1. važeće Advokatske Tarife.

Članom 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ 043/2023 od 26.05.20223. godine) je propisano da sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i lokalne samouprave i drugi organi kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka.

U pogledu tumačenja primene člana 11. važeće Advokatske tarife, Krivično odeljenje Vrhovnog suda donelo je zaključak od 26.12.2023. godine i u tački 3. istog zaključka navedeno je da se Advokatska tarifa zbog zabrane povratnog dejstva ne može primeniti na radnje odbrane i zastupanja obavljene pre njenog stupanja na snagu, koje nisu bile tarifirane po „ranijoj Advokatskoj tarifi“ ili nisu tarifirane na isti način ili u istom procentu, kao i na drugačiji obračun naknade troškove nastalih u vreme važenja „ranije Advokatske tarife“, niti na ranije utvrđene osnovice za obračun nagrade za pojedine postupke, posebno uzimajući u obzir pitanje predvidivosti kao dela prava na pravično suđenje u odnosu na stranku kada snosi teret naknade troškova postupka.

Imajući u vidu tačku 3. usvojenog zaključka, pravilan je zaključak iznet u pobijanim rešenjima da braniocu na ime obavljenih procesnih radnji, a u pogledu broja advokatskih poena koji pripadaju braniocu za preduzimanje istih, kao i u pogledu utvrđivanja da li se uopšte imaju smatrati procesnim radnjama predviđenim odredbama tada važeće Advokatske Tarife, pripadaju troškovi krivičnog postupka po Advokatskoj tarifi koja je važila u vreme preduzimanja procesnih radnji, jer te procesne radnje nisu bile tarifirane na isti način kao po važećoj Advokatskoj tarifi, koja je u celini primenjiva samo na obračun nagrade za rad advokata i naknade troškova za radnje koje su preduzete i advokatske troškove koji su nastali posle 03.06.2023. godine, dok je vrednost advokatskog poena pravilno obračunata shodno važećoj Advokatskoj tarifi.

Samim tim, Vrhovni sud nalazi da donošenjem pobijanih rešenja nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Vrhovni sud nije razmatrao navode branioca koji se odnose na podnesak od 25.11.2022. godine, nalazeći da navodima iznetim u pogledu predmetnog podneska, branilac ne ukazuje na povredu nekog prava prilikom primene odredaba o troškovima postupka, već osporava visinu iznosa koji mu je dosuđen, koje pitanje spada u činjeničnu procenu suda, a što je sve u konkretnom slučaju po nalaženju Vrhovnog suda, činjenično pitanje, a ne pravno i predstavlja povredu iz člana 440. ZKP, zbog koje, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, nije dozvoljeno.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković