Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Srete Miletića, advokat Milan Latinović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ili ih preinači i donese presudu kojom će okrivljenog, „primenom pravilne pravne kvalifikacije krivičnog dela“, oglasiti krivim i izreći mu blažu krivičnu sankciju.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ za koje je oglašen krivim, odnosno da se radnje obuhvaćene tačkom 1. i 2. izreke pobijane pravnosnažne presude, nisu mogle kvalifikovati kao krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, niti su iste mogle biti obuhvaćene jednim produženim krivičnim delom, već da su se radnje opisane pod tačkom 1. izreke, isključivo mogle kvalifikovati kao krivično delo iz lana 234. stav 1. KZ, dok su se radnje opisane pod tačkom 2. izreke pobijane prvostepene presude, mogle kvalifikovati samo kao krivično delo iz člana 238. stav 1. tačka 2. KZ. Prema stavu branioca, pogrešnim kvalifikacijama navedenih radnji, povređen je krivični zakon na štetu okrivljenog, jer je primenjen stroži zakon, odnosno izvršena je stroža pravna kvalifikacija predmetnih radnji, a takođe u konkretnom slučaju, prema navodima zahteva, nije bila moguća ni primena instituta produženog krivičnog dela.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, iako formalno ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 234. stav 1. KZ je propisano da odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine, dok je stavom 3. istog člana propisano da ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Odredbom člana 61. KZ propisno je da produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu, jasno proizilaze sva bitna subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, odnosno proizilazi da je okrivljeni krajem meseca oktobra 2012. godine, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima i svestan da je njegovo delo zabranjeno, te svesno želeći njegovo izvršenje, iskorišćavanjem svog položaja odgovornog lica, u svojstvu direktora privrednog društva „AA“ iz ..., pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 31.036.500,00 dinara, a za koji iznos je oštetio Republičku direkciju za robne rezerve, kao i da je dana 02.10.2012. godine u istom svojstvu, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima i svestan da je njegovo delo zabranjeno, te svesno želeći njegovo izvršenje, sa umišljajem pokušao da iskorišćavanjem svog položaja odgovornog lica, sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 5.440.000,00 dinara, ali da do realizacije navedenog nije došlo. Stoga su navodi branioca, da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim, već da se u radnjama opisanim pod tačkom 1. izreke pobijane presude, stiču obeležja krivičnog dela iz člana 234. stav 1 KZ, a u radnjama opisanim pod tačkom 2. izreke pobijane presude obeležja krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 2. KZ, kao i da je u konkretnom slučaju izvršena stroža pravna kvalifikacija predmetnih radnji, od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

U vezi navedenog, neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na pogrešnu primenu zakona u pogledu instituta produženog krivičnog dela, pa kako su ovi navodi isticani od strane branioca okrivljenog i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud u tom smislu prihvata razloge koje je dao Apelacioni sud u Novom Sadu, na strani šest, pasus tri obrazloženja presude Kž1 1584/16 od 17.01.2017. godine, i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Zbog navedenog, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                      Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić