Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miroslav Vranić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Somboru K 633/23 od 20.05.2023. godine izdvojen kao nezakonit dokaz izveštaj lekara dr BB iz Doma zdravlja ... od 24.11.2023. godine, kao i deo iskaza ovog lekara dat u svojstvu svedoka od 08.02.2024. godine na glavnom pretresu. Navedenim pravnosnažnim rešenjem kao nezakonit dokaz je izdvojen ceo izveštaj lekara, dakle ne samo anamnestički podaci. Na isti način je, prema stavu branioca trebalo postupici i sa izveštajem dr VV, u odnosu na koji je sud odlučio da je nezakonit deo koji se odnosi na ono što joj je okrivljeni rekao odnosno anamnestičke podatke, kao i u odnosu na celokupan izveštaj dr GG, uključujući i ono što joj je okrivljeni rekao. Navedeni izveštaji, prema stavu branioca, predstavljaju nezakonite dokaze, pa se samim tim ne može koristiti kao dokaz ni ono što je okrivljeni saopštio lekarima. Pored navedenog, branilac označava kao nezakonit dokaz i test „Multignostic Drus“ na PTZUS koji se radi isključivo iz medicinskih razloga jer nije rađen po nalogu tužilaštva u smislu odredbi ZKP, kao što ističe i da je samo testiranje opojne droge putem pljuvačke urađeno suprotno odredbama člana 286. stav 2. ZKP, jer nije sačinjen zapisnik o preduzetim radnjama.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni sud u Somboru rešenjem K 633/23 od 20.05.2023. godine izuzeo kao nezakonit dokaz izveštaj lekara BB iz Doma zdravlja ... od 24.11.2023. godine, kao i deo iskaza ovog lekara dat u svojstvu svedoka od 08.02.2024. godine, na glavnom pretresu, gde je svedočio o onome što mu je okrivljeni rekao kao pacijent. Na glavnom pretresu održanom dana 07.06.2024. godine, usvajanjem dokaznog predloga branioca okrivljenog iz spisa predmeta izuzet je kao nezakonit dokaz izveštaj lekara dr VV od 24.11.2023. godine u delu : „Pacijent navodi... od ranije na metadonu“, kao i deo iskaza ovog lekara dat u svojstvu svedoka na glavnom pretresu održanom 21.03.2024. godine gde svedoči o onome što joj je okrivljeni rekao kao pacijent.

U konkretnom slučaju sud svoju presudu nije ni zasnovao, niti je u dokaznom postupku izveo izveštaj lekara AA iz Doma zdravlja ... od 24.11.2023. godine, kao i deo iskaza ovog lekara dat u svojstvu svedoka od 08.02.2024. godine, na glavnom pretresu, gde je svedočio o onome što mu je okrivljeni rekao kao pacijent, kao ni na delu izveštaja lekara dr BB od 24.11.2023. godine, koji se odnosi na podatke dobijene od okrivljenog kao pacijenta, kao ni deo iskaza ovog lekara dat u svojstvu svedoka na glavnom pretresu održanom 21.03.2024. godine. Takođe, sud nije koristio ni deo iskaza svedoka dr VV, u kome se izjašnjava o okolnostima saznatim od okrivljenog kao pacijenta, kao ni deo izveštaja dr VV od 24.11.2023. godine u delu u kome se navodi šta joj je okrivljeni kao pacijent saopštio.

Po nalaženju ovoga suda, izveštaj lekara BB od 24.11.2023. godine i dr VV od 24.11.2023. godine, u delu u kome ih je sud cenio, mogu se koristiti kao dokaz u smislu člana 112. tačka 26) KZ, kao i iskazi navedenih lekara koji su na glavnom pretresu ispitani u svemu u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na dokaznu radnju ispitivanje svedoka, a iz sadržine njihovih iskaza, koje je sud cenio, proizilazi da su se ovi svedoci izjašnjavali o svojim neposrednim saznanjima do kojih su došli u okviru obavljanja aktivnosti iz svog delokruga rada.

Takođe su kao neosnovani ocenjeni navodi branioca okrivljenog kojima se ističe kao nezakonit dokaz i test „Multignostic Drus“ na PTZUS jer nije rađen po nalogu tužilaštva u smislu odredbi ZKP imajući u vidu da se navedeni test ne radi po nalogu tužilaštva, nego po nalogu ordinirajućeg lekara isključivo iz medicinskih indikacija, kao pomoć radi procene stanja pacijenta i u konkretnom slučaju je rađen po nalogu ordinirajućeg lekara zbog medicinskih indikacija.

Pored navedenog, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog da je samo testiranje opojne droge putem pljuvačke nezakonit dokaz jer nije sačinjen zapisnik o preduzetim radnjama, iz razloga što su ovlašćena službena lica o preduzetim radnjama, saglasno ovlašćenjima policije iz člana 286. stav 2. ZKP, sastavila službenu belešku.

Kako se, po oceni ovoga suda, dokazi na koje ukazuje branilac, smatraju zakonitim dokazima na kojima se može zasnivati presuda, to se po nalaženju Vrhovnog suda kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je zasnivanjem pobijanih pravnosnažnih presuda na istima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog zahtevom ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP navodima da su ispunjeni uslovi da okrivljeni bude oslobođen od plaćanja troškova krivičnog postupka, jer bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje njegovo izdržavanje obzirom da je nezaposlen.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, oslobađanje okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi iz člana 264. stav 4. ZKP je, u zakonu predviđeno samo kao mogućnost, te nije sud u obavezi da okrivljenog, u svakom slučaju oslobodi od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka. Da li, u konkretnom slučaju, ima mesta oslobađanju okrivljenog od dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka je pitanje činjeničnih utvrđenja suda, a koja ne mogu biti predmet razmatranja Vrhovnog suda u postupku po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Vranića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković