Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1406/16 od 05.12.2016. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Nemanje Kuzmića, advokata Zorana Stevanovića, preinačena je presuda Višeg suda u Smederevu K 66/16 od 22.09.2016. godine, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog Nemanju Kuzmića oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, te ga osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 23.06.2013. do 25.06.2013. godine i od 25.03.2016. do 28.04.2016. godine. Presudom je okrivljeni obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istom presudom, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, okrivljeni Nemanja Kuzmić, oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ, te je u ovom delu odlučeno da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Nemanje Kuzmića, advokat Zoran Stevanović u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i 438. stav 1. tačka 8) i 10) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijanu drugostepenu presudu u osuđujućem delu (u stavu prvom izreke) i predmet vrati apelacionom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, pred izmenjenim većem, te odredi da se izvršenje pobijane pravnosnažne presude odloži do okončanja postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, ocenjujući pri tome zakonitost dokaza koji je predmet ispitivanja u smislu člana 604. ZKP („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“,br. 58/04, 85/05, 85/05-dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09-dr.zakon, 72/09 i 76/10) , našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i u vezi sa tim navodi da su pobijane presude zasnovane na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava odbranu okrivljeog Nemanje Kuzmića, datu na zapisniku o ispitivanju okrivljenog Ki broj 23/13, sastavljenom dana 25.06.2013. godine, pred istražnim sudijom Višeg suda u Smederevu, smatrajući da se radi o nezakonito pribavljenom dokazu, budući da je isti prema navodima zahteva, pribavljen u neregularnoj vrsti postupka (pred istražnim sudijom Višeg suda u Smederevu), koji prema stavu branioca nije mogao ni biti vođen, s obzirom na obavezujuću primenu odredbe člana 52. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Odredbom člana 52. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je da kad postoji osnovana sumnja da je lice učinilo neko krivično delo kao maloletno, a neko kao punoletno, po pravilu će se sprovesti jedinstven postupak pred većem koji sudi maloletnim licima, ukoliko to lice u vreme pokretanja postupka nije navršilo 21 godinu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Viši javni tužilac u Smederevu, između ostalih, protiv okrivljenog Nemanje Kuzmića, podneo zahtev za sprovođenje istrage Kt 28/13 od 24.06.2013. godine, u vreme kada je okrivljeni već bio punoletno lice, te da je u istražnom postupku, okrivljeni izneo svoju odbranu na zapisniku o ispitivanju okrivljenog sačinjenom dana 25.06.2013. godine, pred istražnim sudijom Višeg suda u Smederevu, izjašnjavajući se pritom kako u pogledu onih radnji koje su mu stavljene na teret da ih je izvršio kao maloletno lice, tako i u pogledu radnji koje su mu stavljene na teret da ih je izvršio kao punoletno lice. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi i to da je okrivljeni pravnosnažno osuđen isključivo za one radnje koje je učinio kao punoletno lice, a da je oslobođen za sve druge radnje koje su mu stavljene na teret da ih je učinio kao maloletnik.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a kako je okrivljeni, kao punoletno lice, prilikom iznošenja svoje odbrane pred istražnim sudijom, bio propisno poučen i upozoren u smislu čana 68. stav 2. tada važećeg ZKP-a i kako je njegova odbrana data u svemu saglasno članu 89. tada važećeg ZKP, koji je regulisao radnju dokazivanja – saslušanje okrivljenog, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je ovakva odbrana okrivljeog Nemanje Kuzmića, nezakonito pribavljen dokaz i da se nije mogla koristiti u predmetnom postupku, s obzirom da je po nalaženju ovog suda, prilikom sačinjavanja zapisnika o ispitivanju okrivljenog, postupano po odredbama tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Pritom, okolnost da je protiv okrivljenog vođen redovan krivični postupak, a ne postupak pred većem koje sudi maloletnim licima, bez uticaja je na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, imajući u vidu fakultativni karakter odredbe člana 52. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Naime, u zakonu se koristi formulacija da će se navedena odredba „po pravilu“ primeniti, a što dozvoljava sudu da i drugačije postupi u svakom konkretnom slučaju, s obzirom na fakultativnost same ove odredbe.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438 stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da je Apelacioni sud u Beogradu, osuđujući okrivljenog Nemanju Kuzmića pobijanom drugostepenom presudom, samo za jedno krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ učinjeno dana 13.06.2013. godine, propustio da u potpunosti reši predmet optužbe, budući da se optužnim aktom, okrivljeni tereti da je u vremenskom periodu od juna 2012. godine do 22.06.2013. godine, preduzeo inkriminisane radnje, pa se prema stavu branioca, ne zna da li je za taj period izvršenja krivičnog dela, okrivljeni kriv ili ne. Iznetim navodima, branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP.

Međutim, po nalaženju ovog suda, ovi navodi zahteva, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledćih razloga:

Naime, imajući u vidu da je optužnim aktom javnog tužioca, okrivljenom Nemanji Kuzmiću, stavljeno na teret da je u periodu od juna 2012. godine, pa sve do 22.06.2013. godine, izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom iz člana 247. stav 1. KZ, a da je pobijanom drugostepenom presudom okrivljeni oglašen krivim da je dana 13.06.2013. godine izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, te da je oslobođen od optužbe da je u periodu od juna 2012. do do 22.06.2013. godine, izvršio krivično delo iz člana 247. stav 1. KZ, to je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepenom presudom odlučeno o svim tačkama optužbe, pri čemu nije menjana ni pravna ocena krivičnog dela. S tim u vezi, okolnost da u pogledu krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ nije dokazana radnja koja se odnosi na neovlašćenu prodaju opojne droge i što je istu drugostepeni sud zbog toga izostavio u izreci presude, ne znači da nije rešen predmet optužbe, već je nižestepeni sud samo upodobio činjenični opis navedenog krivičnog dela sa utvrđenim činjeničnim stanjem, osuđujući okrivljenog samo za radnju neovlašćene kupovine radi dalje prodaje opojne droge, a izostavljajući iz izreke radnju neovlašćene prodaje opojne droge, za koju nije bilo dokaza da ju je okrivljeni preduzeo.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom odlukom apelacionog suda, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, budući da je prvostepenom odlukom okrivljeni bio obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 7.000,00 dinara, a da je u drugostepenom postupku, po žalbi okrivljenog, iznos paušala preinačen i povećan na 10.000,00 dinara.

Međutim, po nalaženju ovog suda, zabrana preinačenja na štetu optuženog iz člana 453. ZKP, odnosi se na situaciju kada je izjavljena žalba samo u korist optuženog i tada se presuda ne sme izmeniti na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, ali se navedeno ne odnosi i na situaciju kada se presudom odlučuje o troškovima krivičnog postupka , tj. o paušalnom iznosu.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju ovog suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je pobijana drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe i to da u konkretnom slučaju nema pouzdanih dokaza, da je kod okrivljenog pronađena, niti od istog oduzeta bilo kakva supstanca koja bi imala karakteristike opojne droge, te da to ukazuje na nedostatak objekta – predmeta izvršenja krivičnog dela, zbog čega branilac smatra da u konkretnom slučaju nedostaje bitan element krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pobijanim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                             Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić