Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA – advokat Gordana Jovanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP-a, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da se zahtev podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana člana 438. stav 1. tačka 1) i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i ujedno ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodeći da kako ni jedno od lica koje je navedeno da su oštećeni nema teško narušavanje zdravlja, to bi se u konkretnom slučaju moglo raditi o krivičnom delu iz člana 256. stav 2. KZ, za koje delo je, imajući u vidu visinu zaprećene kazne, nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 256. stav 2. Krivičnog zakonika je propisano da krivično delo proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda vrši onaj ko životne namirnice, jelo ili piće, lek ili medicinsko sredstvo stavlja u promet bez izvršenog pregleda od strane ovlašćenog lica kad je taj pregled propisima predviđen, ili ih stavlja u promet pošto im je istekao rok upotrebe.

Odredbom člana 259. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da teško delo protiv zdravlja ljudi postoji ako, između ostalog, usled dela iz člana 256. stav 1. i 2. ovog zakonika, neko lice bude teško telesno povređeno ili mu zdravlja bude teško narušeno.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nasuprot izloženim navodima zahteva, iz činjeničnog opisa krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 1. u vezi krivičnog dela proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda iz člana 256. stav 2. u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom izrekom pobijane pravnosnažne presude, proizilaze sva zakonska obeležja tog krivičnog dela, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju okrivljene, da je bez izvršenog pregleda od strane nadležnog organa, meso 44 zaklane svinje stavila u promet koje meso su kupovali oštećeni i usled konzumiranja navedenih proizvoda oboleli od bolesti trihinele što je kod oštećenih dovelo do narušenja zdravlja, ali ne u obliku teško, dok je kod oštećenog BB nastupilo teško narušenje zdravlja u vidu nemogućnosti izlečenja nerava drahijalnog pleksusa obostrano, kao i nervusa peroneusa desno i umanjenja životne sposobnosti, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču sposobnosti okrivljene za uračunljivost i zahtevanog oblika vinosti, uključujući i svest o zabranjenosti dela.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju usled dela iz člana 256. stav 2. KZ nastupilo teško narušenje zdravlja jednog lica, što je dovoljno za postojanje krivičnog dela teška dela protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 1. KZ, to se u radnjama okrivljene AA stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 1. u vezi krivičnog dela proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda iz člana 256. stav 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika za koje je okrivljena oglašena krivom i osuđena, pa se samim tim neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Dakle, kako se u radnjama okrivljene AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 1. u vezi krivičnog dela proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda iz člana 256. stav 2. u vezi člana 33. KZ, koje krivično delo je izvršeno tokom novembra i decembra 2015. godine, za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina i za koje je članom 103. tačka 3) KZ propisano da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne deset godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko pet godina, a članom 104. tačka 6) KZ da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, to su od strane ovoga suda kao neosnovani ocenjeni i navodi branioca okrivljene kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu vezano za povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljene navodi da je okrivljena izrekom pravnosnažne presude oglašena krivom da je krivično delo izvršila kao saizvršilac zajedno sa okrivljenom VV koja je oglašena krivom za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, a u dispozitivu presude ne postoji ni jedan element radnje izvršenja dela iz člana 359. stav 1. KZ u kome je učestvovala okrivljena, pa samim tim ne može biti ni saizvršilac. U konkretnom slučaju, stoje navodi branioca okrivljene da su izrekom pravnosnažne presude okrivljena VV i okrivljena AA oglašene krivim kao saizvršioci, međutim iz opisa preduzetih radnji proizilazi da je okrivljena VV oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, a okrivljena AA zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 1. u vezi krivičnog dela proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda iz člana 256. stav 2. KZ, na koji način se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a što nije dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljene, odnosno njenog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa se stoga Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ostalom delu je odbačen.

Branilac okrivljene u ostalom delu zahteva ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, samo formalno označavajući ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, gde obrazlažući povredu krivičnog zakona suštinski osporava činjenični zaključak suda da je teško stanje oštećenog rezultat infekcije trihinelom, pri čemu citira nalaz veštaka docenta doktora Željka Živanovića u kome se navodi da i prethodna infekcija trihinelom i ekstremna fizička aktivnost (težak fizički posao) mogu biti okidač za pokretanje imunološki posredovane bolesti kao što je GBS, ali da ni jedno ni drugo se ne može posmatrati dao direktan uzrok bolesti, te da je teško stanje oštećenog pre svega nastalo kao posledica same bolesti odnosno rekurentnog ataka GBS.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljene u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe, je u zahtevu navedena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stava 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako u obrazloženju zahteva se ne daje ni jedan razlog zbog kojeg se smatra da je došlo do povrede navedene odredabe zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Gordane Jovanović, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 484. i 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić