Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 766/22 od 12.01.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Dušana Đorđevića, pa je presuda Višeg suda u Pirotu K broj 7/22 od 01.08.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dušana Đorđevića, advokat Milan Popović, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i oslobodi od okrivljenog, odnosno da iste ukine i vrati prvostepenom odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu kome se odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se pobijane presude u odnosu na krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, zasnivaju na nezakonitim dokazima i to, pre svega na zapisniku o pretresu stana i drugih prostorija od 29.05.2015. godine, koji je sačinjen u prisustvu dva svedoka koji su samo formalno bili prisutni prilikom pretresa, budući da iz iskaza ovih svedoka i iskaza svedoka pripadnika unutrašnjih poslova proizilazi da su se svedoci nalazili sa ulazne strane kuće i da nije postojala mogućnost da vide pripadnike unutrašnjih poslova koji su stabljike konoplje našli u šupi koja se nalazi iza kuće. Nadalje, u zahtevu se navodi da su i ostali dokazi koji su proistekli iz ovog nezakonitog dokaza takođe nezakoniti i to potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 29.05.2015. godine i fotodokumentacija koja je sačinjena nekoliko meseci nakon samog pretresa stana i drugih prostorija, jer prilikom pretresa pripadnici unutrašnjih poslova nisu sami fotografisali, niti su pozvali forenzičku ekipu i obezbedeli lice mesta, već su oduzeli nađene zasade stabljike konoplje. Na navedeni način branilac okrivljenog Dušana Đorđevića u zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, sa istovetnim obrazloženjem odbrana okrivljenog ukazivala je u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome na strani 5, stav 5 i strani 6, stav 1, 2 i 3 obrazloženja svoje odluke, izneo dovoljne i jasne razloge, koje i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, i na ove razloge, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Iz navedenih razloga zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dušana Đorđevića u delu u kome se nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen kao i zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog Dušana Đorđevića, u zahtevu navodi da je osuda okrivljenog zbog krivičnog dela razbojništva zasnovana isključivo na iskazu jednog svedoka – maloletnog AA, koji je u momentu izvršenja dela bio dete – lice starosti od 13 godina, koji je saslušan u tužilaštvu i još dva puta tokom ovog krivičnog postupka i koji je sva tri puta izneo različite iskaze, da je sud poklonio veru iskazu koji je maloletnik dao pred tužilaštvom, a da je pri tome odbio dokazni predlog za veštačenje maloletnika na okolnost da li je sklon lažima i konfabulacijama, i da navedeni iskaz maloletnika pred tužilaštvom nije potkrepljen ni jednim drugim dokazom u pogledu okrivljenog Dušana Đorđevića, niti je sud preuzeo krivično gonjenje protiv maloletnika zbog davanja lažnog iskaza ukoliko je smatrao da su ostali, promenjeni iskazi neistiniti.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iznetim navodima zahteva se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i osporava ocena iskaza svedoka od strane nižestepenih sudova, što, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je podneti zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Dušana Đorđevića kao razlog za podnošenje zahteva navodi, da su razlozi na osnovu kojih su nižestepeni sudovi doneli pobijane presude nerazumnjivi i da se ne mogu ispitati, jer je nejasno zašto je prvostepeni sud u obrazloženju presude naveo da je poklonio veru iskazima svedoka pretresa stana, koji defakto pretres prostorija u kojima su pronađene stabljike konoplje nisu mogli ni da vide i iz kojih razloga je prihvaćena kao uredna fotodokumentacija koja je sačinjena tek nekoliko meseci nakon navedenog pretresa stana, kao i razlozi zbog kojih nije prihvaćen u celosti deo iskaza pripadnika unutrašnjih poslova, a u odnosu na krivično delo iz člana 246. stav 2. KZ. Branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva u pogledu krivičnog dela iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ navodi da je nejasno zašto je sud samo delimično u obrazloženju presude uneo navode svedoka BB – taksiste, jer je ovaj isti svedok na glavnom pretresu naveo da se ne seća da li je on određivao maršutu ili su mu putnici to govorili.

Na navedeni način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, zbog povrede zakona, pa je podneti zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Dušana Đorđevića u uvodu zahteva kao razlog podnošenja ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ali u obrazloženju navedene povrede navodi da je kazna okrivljenom u odnosu na krivično delo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ nepravilno odmerena, jer iako zakon predviđa jednako kažanjavanje za saizvršioce kao i za izvršioce, neophodna je ocena učešća i doprinosa svakog lica izvršenju krivičnog dela, a doprinos okrivljenog Dušana Đorđevića u izvršenju ovog krivičnog dela ne postoji, pa je neprihvatljivo da ovaj okrivljeni za ovo krivično delo bude osuđen svega 6 meseci manje od izvršilaca ovog krivičnog dela, čime se zapravo ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, pa je podneti zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u uvodu zahteva kao razlog za podnošenje ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedena povreda sastoji to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Iz navedenog razloga, Vrhovni kasacioni sud je, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, jer se u skladu sa odredbom člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, podneti zahtev u ovom delu odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u delu u kome je zahtev odbačen, doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić