.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 256/2014
09.04.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Veska Krstajića, Biljane Sinanović i Maje Kovačević-Tomić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog P.Z., zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. mr. Z.D.L., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 4K br. 16/12 od 21.02.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2558/13 od 29.11.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 09.04.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.Z., advokata mr. Z.D.L., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 4K br. 16/12 od 21.02.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2558/13 od 29.11.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 4K br. 16/12 od 21.02.2013. godine okrivljeni P.Z. oglašen je krivim zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru.
Istom presudom okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, a zatim je obavezan i na plaćanje troškova krivičnog postupka, paušala sudu kao i troškova na ime zastupanja po punomoćniku oštećenom, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeni radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2558/13 od 29.11.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici i branioca okrivljenog P.Z., adv. mr. Z.D.L., a presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 4K br. 16/12 od 21.02.2013. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog P.Z., adv. mr. Z.D.L., podneo je zahev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1, tačka 1. ZKP-a i to člana 439. stav 1. tačka 1. i 2. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači obe nižestepene presude i na osnovu člana 423. tačka 1. ZKP-a donese presudu kojom će okrivljenog osloboditi od optužbe ili pak da zahtev usvoji, ukine i prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća nakon razmotranja spisa predmeta i zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP-a).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP- a), okrivljeni preko svog branioca a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP-a) takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a.
Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog P.Z. u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja zahteva, samo formalno označava povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačke 1. i 2. ZKP-a, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne opredeljuje u čemu se ova povreda materijalnopravne prirode sastoji. Suštinski se osporavanje prvostepene i drugostepene presude svodi na pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza u vezi sa odbranom okrivljenog, te njenog neprihvatanja od strane suda u pogledu postojanja odlučnih činjenica koje bi u konkretnom slučaju ukazivale da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani (član 19. KZ). U prvostepenoj presudi su označena sva bitna obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim a ukazivanje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu a zbog povrede zakona.
Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud isti, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r. Nevenka Važić, s.r.
