Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.D. je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog D.D. kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona na štetu okrivljenog iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je prema navodima zahteva, učinjena time što Viši sud u Somboru, odlučujući o zahtevu okrivljenog za preinačenje odluke o kazni podnetom u smislu člana 552. stav 1. tačka 3) ZKP, nije uzeo u obzir činjenicu da je kazna zatvora u trajanju od dve godine na koju je okrivljeni osuđen pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3823/10 od 14.06.2012. godine, a kojom je preinačena presuda Opštinskog suda u Kikindi K 294/08 od 14.06.2012. godine, umanjena po dva osnova i to jednom po osnovu amnestije kada je okrivljeni oslobođen izvršenja dela navedene kazne u trajanju od šest meseci, a drugi put po osnovu zahteva za ponavljanje postupka zbog narušenog zdravlja i pogrešno našao da je zahtev okrivljenog neosnovan. U vezi sa tim, branilac okrivljenog u zahtevu navodi i to da je i drugostepeni sud na štetu okrivljenog učinio istu povredu krivičnog zakona time što je odbio kao neosnovanu žalbu okrivljenog izjavljenu protiv prvostepenog rešenja nalazeći da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za izricanje jedinstvene kazne okrivljenom u smislu člana 552. stav 1. tačka 3) ZKP.

Međutim, povreda krivičnog zakona i člana 439. tačka 3) ZKP, postoji ako je krivični zakon povređen po pitanju da li je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon u smislu eventualnog prekoračenja ovlašćenja, koja je sud imao po zakonu donoseći tu odluku, što ovde nije slučaj. Naime, u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog podnet je protiv odluke donesene u postupku za izricanje jedinstvene kazne zatvora, koji je pokrenut na zahtev okrivljenog u smislu člana 552. stav 1. tačka 3) ZKP, a kojom odlukom nije izrečena krivična sankcija, pa samim tim na štetu okrivljenog pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Pored toga, iz obrazloženja zahteva proizlazi da branilac okrivljenog ističući povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ukazuje da je u konkretnom slučaju povređena odredba člana 552. stav 1. tačka 3) ZKP, koja nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog odnosno njegovog branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ali postoji mogućnost da okrivljeni kao i njegov branilac zbog navedene povrede zakona podnese inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                  Janko Lazarević,s.r.