Kzz 259/2023 nepostojanje el. kr. dela; pogrešna primena zakona

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 259/2023
14.03.2023. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Biljane Sinanović i Milene Rašić, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Nenada Maljkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K 201/22 od 12.08.2022. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 156/22 od 03.11.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 14.03.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nenada Maljkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K 201/22 od 12.08.2022. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 156/22 od 03.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini K 201/22 od 12.08.2022. godine okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.06.2020. godine do 30.06.2020. godine i od 22.07.2022. godine do 12.08.2022. godine. Istom presudom, okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka o čijoj visini će biti odlučeno naknadno posebnim rešenjem. Oštećeni BB i VV su upućeni na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, u smislu člana 258. ZKP.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 156/22 od 03.11.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Nenad Maljković, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Ukazujući na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer je vršenjem nasilja i drskim i bezobzirnim ponašanjem prema oštećenom BB, nanevši mu tom prilikom lake telesne povrede, ugrozio spokojstvo svedoka oštećenog VV, kod koga je nastupio osećaj uznemirenosti i straha. Međutim, prema navodima zahteva, posledica predmetnog krivičnog dela je značajnije ugrožavanje spokojstva prisutnih građana (potrebno je da je veći broj ljudi bio izložen osećaju lične ili imovinske nesigurnosti), ali ne i lica prema kome se nasilje vrši. Po stavu odbrane, samo učešće većeg broja ljudi u određenom događaju, koji su imali konkretnu „ulogu“, tj. koji nisu nemi posmatrači događaja, iste isključuje kao subjekte čija se uznemirenost zahteva za postojanje bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ. Iz iznetih razloga, odbrana smatra da su se u radnjama okrivljenog stekla zakonska obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, a ne krivičnog dela nasilničko ponašanje, jer u konkretnom slučaju nije nastupila posledica krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ, odnosno nije došlo do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana, imajući u vidu da sem aktivnih učesnika događaja - okrivljenog, oštećenog BB i navodno oštećenog VV (koji je takođe imao aktivnu ulogu u događaju – razdvajao je zavađene strane), kritičnom prilikom nije bilo građana na ulici, koji bi neposredno mogli da vide sam događaj i da im se na taj način značajnije ugrozi spokojstvo.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, proizlazi da su bitna obeležja ovog krivičnog dela – radnja izvršenja koja se može sastojati u preduzimanju neke od alternativno predviđenih delatnosti: grubom vređanju, zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju i posledica koja se može sastojati ili u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela iz stava 2. istog člana, između ostalog, postoji kada je pri izvršenju osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. KZ, nekom licu nanesena laka telesna povreda. Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ spada u tzv. posledična krivična dela kod kojih se smatra da je krivično delo dovršeno kada su ostvarena oba elementa krivičnog dela i radnja izvršenja i posledica krivičnog dela, dakle, krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ je svršeno tek kada je nekom od zakonom navedenih radnji izvršenja značajnije ugroženo spokojstvo građana ili je teže remećen javni red i mir.

U konkretnom slučaju, pobijanom pravnosnažnom presudom okrivljeni AA je oglašen krivim da je u vreme i mestu označenom u činjeničnom opisu dela u izreci presude, u uračunljivom stanju, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima i svestan da je njegovo delo zabranjeno, vršenjem nasilja prema drugom i drskim i bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožavao spokojstvo građana, pri čemu je drugom - oštećenom BB, policijskom službeniku PU u Jagodini, za vreme dok je bio van službene dužnosti, naneo laku telesnu povredu, na taj način što je u trenutku dok se oštećeni BB kretao na javnom mestu – trotoaru označene ulice, u društvu sa svedokom – oštećenim VV, prišao sa leđa i boka i zadao mu dva udarca pesnicom u predelu levog oka i usne, nanevši mu pri tom opisane lake telesne povrede, usled kog ponašanja je kod svedoka – oštećenog VV nastupio osećaj uznemirenosti i straha, što je dovelo do ugrožavanja njegovog spokojstva, pri čemu je bio svestan radnje koju je preduzeo, hteo njeno izvršenje i nastupanje zabranjene posledice.

Po oceni ovoga suda iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u vršenju nasilja prema drugom i drskom i bezobzirnom ponašanju, zatim posledice dela koje se ogleda u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana, kao i kvalifikatorne okolnosti težeg oblika krivičnog dela iz člana 344. stav 2. – nanošenje lake telesne povrede oštećenom prilikom izvršenja osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. KZ, tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koji je obuhvatao i svest o zabranjenosti dela.

Po nalaženju ovoga suda, radnje koje je okrivljeni preduzeo kritičnom prilikom na način što je na javnom mestu – trotoaru ulice oko 3,30 časova, prišao oštećenom BB s leđa i istom zadao dva udarca pesnicom u predelu levog oka i usne, nanevši mu pri tome opisane lake telesne povrede, predstavljaju vršenje nasilja prema drugom i drsko i bezobzirno ponašanje okrivljenog, kojim radnjama je prouzrokovana zabranjena posledica dela – značajnije ugrožavanje spokojstva građana, koja se ogleda u tome što je kod oštećenog VV, koji je bio u društvu sa licem prema kome se vrši nasilje, usled ponašanja okrivljenog izazvan osećaj uznemirenosti i straha, što je dovelo do značajnijeg ugrožavanja njegovog spokojstva.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoje činjenice istaknute u zahtevu branioca da se ugrožavanje spokojstva građana ne može odnositi na lice prema kome se nasilje vrši – oštećenog BB i da iz činjeničnog opisa dela u izreci pravnosnažne presude proizlazi da kritičnom prilikom na mestu događaja nije bilo bilo prisutno neko drugo lice, osim okrivljenog i oštećenih BB i VV. Međutim, kako zakonski izraz „značajnije ugrožava spokojstvo građana“, kojim je u zakonskom opisu opredeljena posledica predmetnog krivičnog dela, ne određuje najmanji broj lica čije spokojstvo se ugrožava nasilničkim ponašanjem, to je, po oceni ovoga suda, za ostvarenje posledice ovog krivičnog dela dovoljno da je došlo do značajnijeg ugrožavanja spokojstva i samo jednog lica – građanina, pored lica prema kome se vrši nasilje koja posledica je u konkretnom slučaju i nastupila u odnosu na oštećenog VV, imajući u vidu intenzitet nespokojstva izazvanog nasilničkim ponašanjem okrivljenog na javnom mestu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ističe da činjenični opis dela u izreci pravnosnažne presude ne sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, odnosno da nedostaje posledica dela i da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Sledstveno iznetom, neosnovano se u zahtevu branioca ističe da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, a ne krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, kojim navodima se ukazuje da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, odnosno da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić