Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja sa obrazloženjem da je okrivljenom stavljeno na teret da je dana 04.10.2001. godine izvršio krivično delo ubistvo iz člana 47. stav 1. KZ RS, kojom odredbom je propisano da će se učinilac tog krivičnog dela kazniti zatvorom od najmanje pet godina, pa imajući u vidu odredbu člana 95. stav 1. tačka 3) OKZ, koja predviđa da krivično gonjenje zastareva za deset godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko pet godina, to je, u konkretnom slučaju, protekom roka od 20 godina od izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 47. stav 1. KZ RS, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Nižestepeni sudovi su, prema stavu odbrane, nalazeći da je neosnovan predlog branioca okrivljenog za obustavu krivičnog postupka i da apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, u konkretnom slučaju nije nastupila, povredili zakon na štetu okrivljenog.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju rešenja, na strani 2, stav 5-7 i strani 3, stav 1, dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić