Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Veselin Stanković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine u celinu pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da su pobijane presude zasnivaju na dokazu na kom se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, a bez kog ne bi bila doneta ista presuda.

Kao nezakonit dokaz, branilac označava iskaz svedoka VV, na kom se, prema navodima zahteva, presuda ne može zasnivati jer je isti, kao privilegovan svedok, u podnesku i izjavi UOP-II: 258-2024 od 22.01.2024. godine, „jasno naveo da ne želi da svedoči u postupku“, što je njegovo zakonsko pravo predviđeno članom 94. stav 1. ZKP, pa samim tim prvostepeni sud „nije trebalo da uzme u obzir“ njegov iskaz dat pred javnim tužiocem dana 10.03.2022. godine, „jer je dat bez uvažavanja njegovog zakonskog prava da odbije da svedoči“. Postupajući suprotno tome i zasnivajući presudu na iskazu ovog svedoka, prvostepeni sud je, prema mišljenju branioca, učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koju drugostepeni sud nije otklonio.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnog suda ocenjuje kao nesonovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je svedok VV ispitan pred javnim tužiocem Osnovnog javnog tužilaštva u Lebanu na zapisniku Kt 331/20 od 10.03.2022. godine, u prisustvu branioca okrivljenog i punomoćnika oštećene, gde je pre ispitivanja upozoren o dužnostima i pravima svedoka, među kojima i o razlozima isključenja i oslobođenja od dužnosti svedočenja u smislu člana 93. i 94. ZKP, a zatim je, iako je naveo da je okrivljeni brat njegove supruge, izjavio da će dati svoj iskaz, čiji sadržaj je, uz odgovore na pitanja branioca okrivljenog, unet u zapisnik, koji su nakon upozorenja u smislu člana 235. stav 1. ZKP, bez primedbi potpisala sva prisutna lica.

Nakon toga, svedok VV, je prema stanju u spisima predmeta, pristupao na zakazane glavne pretrese, na kojima prisustvo okrivljenog nije moglo biti obezbeđeno, pa je tako ovaj svedok na glavnom pretresu od 23.07.2024. godine uredno obavešten o danu i času održavanja narednog glavnog pretresa zakazanog za 26.09.2024. godine, na koji nije pristupio, a na kom je sudija, nakon uzimanja izjave od javnog tužioca, odlučio da glavni pretres održi u odsustvu okrivljenog, u smislu člana 507. stav 2. ZKP, na kom se, između ostalog, upoznao sa sadržinom zapisnika o ispitivanju svedoka VV Kt 331/20 od 10.03.2022. godine sačinjenim pred javnim tužiocem.

Odredbom člana 94. stav 1. tačka 2) ZKP, propisano je da od dužnosti svedočenja oslobođeno lice koje je srodnik okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena, zaključno, kao i srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno.

Odredbom člana 406. stav 2. ZKP propisano je da se zapisnici o ranijem ispitivanju lica koja su oslobođena dužnosti svedočenja (član 94. stav 1.) ne smeju izvesti u skladu sa odredbom ovog člana ako ta lica nisu uopšte pozvana na glavni pretres ili su na glavnom pretresu izjavila da neće da svedoče.

Imajući u vidu navedeno, odluka prvostepenog suda da se na glavnom pretresu upozna sa sadržinom zapisnika o ispitivanju svedoka VV od 10.03.2022. godine sačinjenim pred javnim tužiocem, kada je svedok upoznat sa pravom da je oslobođen dužnosti svedočenja u smislu odredbe člana 94. ZKP i izjavio da želi da svedoči, doneta je u skladu sa odredbom člana 406. stav 2. ZKP, obzirom da se sud sa sadržinom njegovog iskaza sa ovog zapisnika upoznao nakon što je konstatovao da svedok na glavni pretres nije pristupio iako je uredno pozvan. U konkretnom slučaju, sud nije izveo kao dokaz zapisnik o ranijem ispitivanju svedoka koji je na glavnom pretresu izjavio da neće da svedoči, pa okolnost što je svedok VV to učinio u podnesku i izjavi UOP-II: 258-2024 od 22.01.2024. godine nije od uticaja na zakonitost izvođenja ovog dokaza.

Shodno navedenom, iskaz svedoka VV dat pred javnim tužiocem, ne može se smatrati nezakonitim dokazom u smislu navoda zahteva, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjen kao neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. Međutim, obrazlažući razlog za izuzeće sudije Bojane Stevanović, koja je donela pobijanu prvostepenu presudu, branilac okrivljenog izražava sumnju u njenu nepristrasnost jer je protiv nje, prema navodima zahteva, podneta krivična prijava, a pored toga i zahtev okrivljenog za njeno izuzeće od 06.09.2023. godine.

Na iznet način, ne dajući u zahtevu razloge za obavezno izuzeće sudija koji su takstativno navedeni u članu 37. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog, prema nalaženju Vrhovnog suda, zapravo ukazuje na povredu zakona iz člana 37. stav 2. ZKP, koja ne predstavlja obavezan razlog za izuzeće, pa prema tome, ni bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, a sama za sebe ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485 stav 4. ZKP, pa se ovaj sud nije upuštao u njeno razmatranje.

Vrhovni sud se nije upuštao ni u razmatranje preostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti, nalazeći da branilac okrivljenog AA samo formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Naime, polemisanjem sa ocenom dokaza i osporavanjem činjeničnih utvrđenja suda da je okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem, branilac okrivljenog, prema nalaženju ovog suda, suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, dok navodima u kojima analizira razloge pobijanih presuda ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a navodima kojima osporava odluku sudije da glavni pretres održi u odsustvu okrivljenog smatrajući da je prisustvo okrivljenog bilo nužno, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 507. stav 2. ZKP.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povreda zakona iz člana 440. ZKP, na koje se ukazuje iznetim navodima zahteva, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to ih Vrhovni sud nije razmatrao.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                             Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković