Branilac okr. AA, adv. Maja Đinđić, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Osnovnog suda u Aleksincu K.br.150/14 od 08.06.2016. godine i presude Višeg suda u Nišu Kž1.br. 519/16 od 18.10.2016. godine osnovan i da u smislu odredaba lana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celini prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu odredbe člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tač. 1) i 9) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, i s tim u vezi navodi da je za predmetno krivično delo propisana kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna i da je dana 03.05.2015. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za to delo, shodno odredbama člana 103. tačka 5) u vezi sa članom 104. stav 6. KZ. Ovo iz razloga što je za krivično delo iz člana 203. stav 1. KZ propisana novčana kazna ili zatvor do 3 godine i apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za navedeno krivično delo, prema odredbama člana 103. tačka 6) u vezi sa članom 104. stav 6. KZ, nastaje kada protekne 6 godina od izvršenja dela, pa sledstveno rečenom u konkretnom slučaju, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za predmetno krivično delo, koje je izvršeno 03.05.2011. godine, nije nastupila u vreme donošenja pravnosnažne drugostepene presude.

Bez osnova branilac okrivljenog ističe i da je pobijanim presudama prekoračena optužba i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju branilac vidi u nesaglasnosti između zapisnika, prijave o navedenom događaju, odštetnog zahteva GG, optužnog predloga i prvostepene i drugostepene presude. Nasuprot navodima zahteva, postoji potpuni identitet činjeničnog opisa dela za koje je okr. AA oglašen krivim izrekom prvostepene presude, sa opisom dela okrivljenog u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Aleksincu Kt.br.2221/11 od 26.10.2012. godine, pa nema govora o prekoračenju optužbe i navedenoj bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da se u izreci presude samo neodređeno navodi „više bakarnih cevi za rashladu i noseće kablove“, što smatra povredom načela iz člana 16. stav 5. ZKP, koji određuje da će sud sumnju u pogledu činjenica od kojih zavisi vođenje krivičnog postupka, postojanja obeležja krivičnog dela ili primena neke druge odredbe krivičnog zakona, u presudi ili rešenju koje odgovara presudi, rešiti u korist okrivljenog. Takođe, branilac ističe da pred Osnovnim sudom u Aleksincu nije mogao biti vođen predmetni krivični postupak i da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi za delegiranje drugog stvarno nadležnog suda, čime ukazuje na povredu odredbe člana 33. ZKP. Međutim, povrede navedenih odredaba procesnog zakona, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, nisu predviđene kao dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, pa je zahtev branioca okr. AA u navedenom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi navodima da okrivljeni nije mogao biti izvršilac predmetnog krivičnog dela zbog stopostotne invalidnosti i da su relevantne činjenice u pogledu okolnosti izvršenja dela i količine i vrednosti predmeta dela pogrešno i nepotpuno utvrđene jer su zasnovane na protivrečnim iskazima svedoka i oštećenog i zbog propusta suda da izvede određene dokaze (rekonstrukcija događaja i kriminalističkotehnička obrada lica mesta), te iznosi sopstvenu analizu i ocenu iskaza svedoka DD i oštećenog GG iz koje izvodi sopstvene činjenične zaključke, drugačije i suprotne činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda. Kako činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, prema odredbama člana 485. ZKP, dakle i odredbi stava 4. istog člana kojom su posebno propisani razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, nije predmet razmatranja i ispitivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je zahtev branioca okr. AA i u ovom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u uvodu zahteva kao razlog podnošenja istog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali ne obrazlaže u čemu se određeno ova povreda zakona ogleda, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva opredeljenje o kojoj tačnoj povredi zakona je reč i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u delu kojim je zahtev odbačen kao nedozvoljen, odnosno što nema propisan sadržaj.

Zapisničar                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić