.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 26/2024
01.02.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Milene Rašić, Aleksandra Stepanovića i Bate Cvetkovića, članova veća, sa savetnikom Sanjom Živanović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i drugih, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Vićentija Darijevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 577/23 od 25.10.2023. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 416/23 od 21.11.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 01.02.2024. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vićentija Darijevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 577/23 od 25.10.2023. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 416/23 od 21.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K 577/23 od 25.10.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje mu je sud prethodno utvrdio kazne zatvora u trajanju od po šest meseci, i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od deset meseci. Istom presudom, sud je odredio da će se izrečena jedinstvena kazna zatvora izvršiti tako što će je okrivljeni, uz primenu elektronskog nadzora izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, koje ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim da će sud, ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, određujući na osnovu člana 63. KZ da se „vreme koje je okrivljeni proveo u pritvoru počev od 21.09.2023. godine pa dok pritvor bude trajao uračunava u vreme izrečene kazne zatvora“. Okrivljenom je, na osnovu člana 89a KZ, izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom u trajanju od jedne godine tako što mu je zabranjeno da se oštećenoj BB približi na manje od 100 metara „u prostor oko mesta njenog stanovanja“, da je dalje uznemirava, „sastaje se“ i komunicira sa njom. Okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka bliže navedene u izreci presude.
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 416/23 od 21.11.2023. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu pa je presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 577/23 od 25.10.2023. godine preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji „tako što se okrivljenom AA za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ utvrđuje kazna zatvora u trajanju od jedne godine, pa se okrivljeni AA na osnovu člana 60. stav 2. tačka 2. KZ osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i pet meseci“. U preostalom nepreinačenom delu presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 577/23 od 25.10.2023. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vićentije Darijević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, „ukine presudu Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 416/23 od 21.11.2023. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje tom sudu ili preinači presudu Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 416/23 od 21.11.2023. godine tako što će odbiti žalbu Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu i potvrditi presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu K 577/23 od 25.10.2023. godine“.
Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, i smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Branilac okrivljenog AA, advokat Vićentije Darijević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ niti bilo kog drugog krivičnog dela. Opis krivičnog dela u izreci prvostepene presude, prema navodima zahteva, ne sadrži umišljaj, čije postojanje branilac dovodi u vezu sa bitno smanjenom uračunljivošću okrivljenog, koja je posledica upotrebe alkohola i marihuane, smatrajući da takvo stanje svesti, ne može podrazumevati krivicu.
Iznete navode zahteva, kojima branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.
Iz spisa predmeta proizilazi da se u radnjama okrivljenog AA, opisanim u izreci prvostepene presude, stiču sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je, između ostalog, oglašen krivim.
Sposobnost okrivljenog da shvati svoga dela i mogućnost da upravljanja svojim postupcima, bile su bitno smanjene, što je u izreci prvostepene presude navedeno uz opis uzroka (upotrebe alkohola i marihuane) koji su okrivljenog doveli do takvog stanja. U tom smislu, bitno smanjeno uračunljivo lice je uračunljivo, obzirom da sposobnosti svatanja značaja dela i mogućnost upravljanja postupcima nisu isključene već bitno umanjene, pa ovakvo stanje, suprotno mišljenju branioca, ne isključuje krivicu, kao konstitutivno obeležje krivičnog dela.
U konkretnom slučaju, sva obeležja krivice (uračunljivost, umišljaj i svest o protivpravnosti) opisana su u izreci prvostepene presude, uključujući i (direktan) umišljaj okrivljenog, pa Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vićentija Darijevića, ocenjeni kao neosnovani.
Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je izreka prvostepene presude nejasna i tako, po oceni ovog suda, ukazuje na narazumljivost izreke presude, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, na koju suštinski ukazuje i delom navoda kojima obrazlaže povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje takođe podnosi zahtev. Ostalim navodima zahteva u kojima, suprotno činjeničnim utvrđenjima nižestepenih sudova, ističe da nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, koju Vrhovni sud nije razmatrao obzirom da povreda zakona iz člana 440. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.
Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. Međutim, obrazlažući razlog za izuzeće sudija Branislave Surle i Ljiljane Aćimović, koje su učestvovale u donošenju pobijane drugostepene presude Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 416/23 od 21.11.2023. godine, branilac okrivljenog AA izražava sumnju u njihovu nepristrasnost jer su navedene sudije prethodno, u istom krivičnom postupku, učestvovale u odlučivanju o žalbama izjavljenim na rešenje o produženju pritvora prvostepenog suda i to u rešenju Kž2 540/23 od 03.11.2023. godine.
Na iznet način, ne dajući u zahtevu razloge za obavezno izuzeće sudija koji su takstativno navedeni u članu 37. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog, prema nalaženju Vrhovnog suda, zapravo ukazuje na povredu zakona iz člana 37. stav 2. ZKP, koja ne predstavlja obavezan razlog za izuzeće, pa prema tome, ni bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a sama za sebe ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485 stav 4. ZKP, pa se ovaj sud nije upuštao u njeno razmatranje.
Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje preostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti nalazeći da branilac okrivljenog AA samo formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Naime, navodima da drugostepeni sud nije pravilno odmerio kaznu okrivljenom s obzirom na okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja i da je propustio da u izreci svoje presude odluči o uračunavanju pritvora, branilac okrivljenog, prema nalaženju ovog suda, suštinski ukazuje na povrede zakona iz člana 278. i 441. stav 1. ZKP, koje ne predstavljaju razloge iz člana 485. stav 4. ZKP zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.
Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP međutim, u zahtevu ne obrazlože u čemu se konkretna povreda sastoji, pa Vrhovni sud ovu povredu zakona nije razmatrao obzirom da zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.
Iz svih iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vićentija Darijevića, pa je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Sanja Živanović, s.r. Svetlana Tomić Jokić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
