Na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni su obavezani na plaćenje troškova krivičnog postupka bliže navedenih u izreci prvostepene presude.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž br.239/16 od 26.12.2016. godine uvažena je žalba oštećenog „DD“ ... u pogledu imovinskopravnog zahteva za naknadu štete, pa je i preinačena presuda Osnovnog suda u Šidu 3K 1193/13 od 06.05.2016. godine, tako što su okrivljeni AA, okr. BB i okr. VV na osnovu člana 258. stav 4. ZKP obavezani da oštećenom preduzeću „DD“ ... na ime imovinskopravnog zahteva solidarno isplate iznos od 124.991,61 dinara u roku od 6 meseci računajući od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a za postavljeni imovinskopravni zahtev za plaćanje zakonske zatezne kamate na iznos od 124.991,61 dinara počev od 18.06.2009. godine pa do isplate, oštećeni DD“ ... upućen je na parnicu.

Istom presudom odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih i to žalba branioca AA, adv. Milana Maukovića i žalba branioca okrivljenog VV, adv. Slobodana Zlokolice, i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, adv. Milan Mauković, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Milana Maukovića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, adv. Milan Mauković u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim pravnosnažnim presudama okrivljeni oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika, za koje je već ranije osuđen i to presudom Osnovnog suda u Šidu 3K 752/12 od 28.08.2014. godine i presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 5K 166/11 od 25.10.2012. godine, pa po stavu branioca pravnosnažnim presudama okrivljeni je osuđen zbog krivičnog dela, koje je učinio u istom vremenskom periodu, na isti način i prema istim licima u svojstvu odgovornog lica.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima branioca okrivljenog AA, suštinski ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari, tj. da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a koji po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani.

Uvidom u pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Šidu 3K 752/12 od 28.08.2014. godine utvrđuje se da je okrivljeni AA, osuđen zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, koje je izvršeno dana 25.06.2009. godine i za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine.

Nadalje uvidom u pravnosnažnu presudu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 5K 166/11 od 25.10.2012. godine se utvrđuje da je okrivljeni AA oglašen krivim za tri radnje krivičnog dela i to za jednu radnju izvršenu u periodu od 25.05.2009. godine do 21.07.2009. godine i dve radnje izvršene dana 22.05.2009. godine, a koje radnje su kvalifikovane kao jedno produženo krivično delov zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine.

U navedenom krivičnom predmetu krivična prijava Ki br.703/09 podneta je dana 19.08.2009. godine a nadležni javni tužilac podigao je optužnicu Kt 200/09 dana 24.10.2011. godine.

U konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Šidu 3K 1193/13 od 06.05.2016. godine, protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni AA oglašen je krivim za tri radnje krivičnog dela, izvršene i to dana 15.06.2009. godine da je kao odgovorno lice – direktor preduzeća zaključio ugovor o kupovini robe, a robu isporučio u tri navrata i to dana 15.06.2009. godine, dana 20.06.2009. godine i 23.06.2009. godine i za dve radnje krivičnog dela izvršene dana 18.05.2009. godine i dana 22.09.2009. godine (zaključio ugovor o kupovini robe), a koje radnje su kvalifikovane kao produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci.

U navedenom predmetu krivična prijava podneta je dana 01.02.2010. godine, zahtev za sprovođenje istrage Kt 328/10 podnet je dana 17.02.2010. godine, a nadležni javni tužilac podneo je optužni predlog Kt 328/10 dana 10.07.2013. godine.

Prema navedenom, presudom Osnovnog suda u Šidu 3K 752/12 od 28.08.2014. godine okrivljeni AA, oglašen je krivim i osuđen za jednu radnju krivičnog dela (zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a izvršenog dana 25.06.2009. godine), a ne za više radnji koje su u smislu odredbe člana 61. KZ, kvalifikovane kao produženo krivično delo. Stoga, u sastav ovog (jednog) krivičnog dela nije ni moglo da uđe produženo (više) krivično delo iz napadnute pravnosnažne presude, a kako se to neosnovano navodi u podnetom zahtevu branioca okrivljenog. Po prirodi stvari, moguće je samo obrnuta situacija tj. da u sastav produženog krivičnog dela evenutalno uđe još jedna ili više pojedinačnih radnji.

Nadalje, odredbom člana 61. stav 6. Krivičnog zakonika (koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, „Službeni glasnik RS“, br. 72/09 ... 121/12), a koja odredba nije menjana donošenjem novog Krivičnog zakonika u smislu da je povoljnija po okrivljenog, propisano je da krivično delo koje nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u pravnosnažnoj sudskoj presudi, već bude otkriveno naknadno, predstavlja posebno krivično delo, odnosno ulazi u sastav posebnog produženog krivičnog dela.

Imajući u vidu da je nakon donošenja pravnosnažne presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 5K 166/11 od 25.10.2012. godine naknadno otkriveno da je okrivljeni AA izvršio produženo krivično delo iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, koje nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u navedenoj pravnosnažnoj presudi, već shodno članu 61. stav 6. Krivičnog zakonika predstavlja posebno produženo krivično delo, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim i osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Šidu 3K 1193/13 od 06.05.2016. godine, to se bez osnova u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić