Istom presudom, na osnovu člana 246. stav 7. KZ i člana 87. stav 1. KZ, od okrivljenog Bojana Gašparevića oduzeta je opojna droga kanabis količine 4,01 gram neto mase, a od okrivljenih Bobana Vučinića, Dejana Stojanovića i Bojana Gašparevića oduzeta je opojna droga kanabis – osušena biljna materija kanabis u ukupnoj količini od 1.589,51 grama neto mase, te na osnovu člana 87. stav 1. KZ i biljna materija kanabis u količini od 910 grama neto mase.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 broj 610/19 od 16.10.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe zajedničkog branioca okrivljenih Bobana Vučinića i Dejana Stojanovića, kao i branioca okrivljenog Bojana Gašparevića, a presuda Višeg suda u Negotinu 2K broj 2/19 od 14.03.2019. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih Bobana Vučinića i Dejana Stojanovića – advokat Vladimir Cajić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbe ili tako što će okrivljenima izreći blaže kazne zatvora.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u radnjama okrivljenih nema bitnih elemenata krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, zbog kog su oglašeni krivim, obzirom da se predmetno krivično delo može izvršiti samo sa direktnim umišljajem, što podrazumeva da je kod okrivljenih morala da postoji svest o tome da svojim radnjama proizvode opojnu drogu i htenje da tu proizvodnju učine, pa kako im se ne stavlja na teret da su izvršili sadnju i uzgoj predmetnih biljaka kanabisa već se njihova radnja izvršenja sastoji u tome što su biljke posekli, osušili i ubrali, to prema stavu branioca u navedenim radnjama (sečenja i sušenja marihuane) kod okrivljenih nije postojala svest i htenje da time vrše radnju proizvodnje, te nema ni umišljaja od čijeg postojanja zavisi i postojanje samog predmetnog krivičnog dela.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Krivično delo je učinjeno sa umišljajem kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje (direktni umišljaj) ili kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao (eventualni umišljaj).

Izreka prvostepene presude sadrži opis direktnog umišljaja – da su okrivljeni Boban Vučinić i Dejan Stojanović bili svesni da shodno prethodnom međusobnom dogovoru zajedno neovlašćeno proizvode opojnu drogu kanabis, odnosno svesni da na osnovu prethodnog međusobnog dogovora, zajedničkim učešćem u radnjama seče, prevoza i sušenja kanabisa, te berbe – skidanja delova istih biljaka (cvetova) dobijaju supstancu koja je podobna za konzumiranje i koja je proglašena za opojnu drogu, da su to i hteli i da su bili u uračunljivom stanju, odnosno svesni zabranjenosti svog dela. Stoga su suprotni navodi branioca okrivljenih, izneti u podnetom zahtevu, ocenjeni neosnovanim.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ističe da u radnjama okrivljenih nema elemenata predmetnog krivičnog dela, obzirom da im se ne stavlja na teret da su izvršili sadnju i uzgoj predmetnih biljaka kanabisa.

Naime, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga, kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga, a učinilac mora postupati neovlašćeno.

Pod proizvodnjom se podrazumeva svaka aktivnost izvršioca kojom se iz određenog materijala može dobiti supstanca koja ima svojstvo opojne droge, pri čemu nije neophodno da je učinilac predmetnog krivičnog dela sadio i uzgajao kanabis, već su dovoljne i radnje ubiranja listova i cvetova, te njihovo sušenje i usitnjavanje.

Kako iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da su okrivljeni Boban Vučinić i Dejan Stojanović po prethodnom međusobnom dogovoru, kritičnom prilikom isekli i polomili grane sa više stabljika psihoaktivne konoplje – biljke kanabis sativa, koje su u sebi sadržale psihoaktivnu komponentu THC u procentu većem od 0,3 % koju su spakovali u 4 crna najlonska džaka i prevezli do kuće babe okrivljenog Bojana Gašparevića u kojoj niko nije živeo, te su na tavanu kuće okačili posečene biljke radi sušenja, a nakon oko nedelju dana su makazama sa osušenih biljaka kanabisa sekli cvetove, isekavši pri tome količinu od oko 500 grama bruto mase, te u kojoj količini su i proizveli supstancu za konzumiranje – opojnu drogu kanabis radi dalje prodaje, pri čemu su bili svesni svoga dela i hteli njegovo izvršenje, to se u radnjama okrivljenih, a suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti njihovog branioca, stiču sva objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, zbog kog dela su pravnosnažnom presudom i oglašeni krivim.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih i u ovom delu odbijen je kao neosnovan.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenih ističe i da je prilikom odmeravanja kazne zatvora obojici okrivljenih kao otežavajuća okolnost uzeta spremnost i upornost da nastave sa proizvodnjom opojne droge kanabis, a što predstavlja sasvim proizvoljnu i neosnovanu ocenu prvostepenog suda. Izloženim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, osporava se pravilnost odmeravanja visine izrečenih kazni, obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, dakle ukazuje se na povredu odredaba člana 441. stav 1. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede odredaba člana 441. stav 1. ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u donosu na odbijajući deo, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić