Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu zakona iz člana 74. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da su nižestepena rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 74. tačka 2) ZKP, i s tim u vezi navodi da je sudija za prethodni postupak nepravilno primenio navedenu odredbu zakona, prema kojoj postavljeni branilac po službenoj dužnosti mora ostati od prvog saslušanja do stupanja optužnice na pravnu snagu ili do dostavljanja sudu optužnog predloga, imajući u vidu da u momentu kada je sudija za prethodni postupak doneo pobijano prvostepeno rešenje, postupak pred Osnovnim javnim tužilaštvom još uvek nije bio završen, niti je u tom momentu predat optužni predlog sudu. Pored toga, u zahtevu se navodi da sudija za prethodni postupak nije primenio odredbu člana 81. stav 2. ZKP, obzirom da pre donošenja svoje odluke nije pozvao branioca po službenoj dužnosti i okrivljenog da se izjasne u roku od 24 časa o razlozima za razrešenje branioca, a na koji način je povredio pravo okrivljenog na odbranu.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po oceni ovoga suda, neosnovani.

Naime, odredbama člana 74. tačka 2) ZKP propisano je da okrivljeni mora imati branioca, ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Prema stanju u spisima, okrivljenom AA je rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju A br.291/22 od 21.10.2022. godine advokat Ivica Pavlović postavljen za branioca po službenoj dužnosti, obzirom da je okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. KZ, za koje delo je propisana kazna zatvora od dve do deset godina i za koje je propisana obavezna odbrana u smislu člana 74. tačka 2) ZKP.

Nakon toga, Osnovni javni tužilac u Prokuplju je dana 24.11.2022. godine dostavio sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Prokuplju predlog da se advokat Ivica Pavlović razreši dužnosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenom AA, obzirom da će protiv okrivljenog biti podnet optužni predlog zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ, za koja krivična dela nije propisana obavezna odbrana, te je sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Prokuplju doneo pobijano rešenje Kppr br.32/22 od 12.12.2022. godine, kojim je advokata Ivicu Pavlovića razrešio dužnosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenom AA, na osnovu člana 81. stav 1. ZKP.

Po oceni ovoga suda, ovakvim postupanjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Prokuplju nije učinjena povreda zakona iz člana 74. tačka 2) ZKP, imajući u vidu da je rešenje o razrešenju dužnosti branioca – advokata Ivice Pavlovića, koji je postavljen za branioca po službenoj dužnosti okrivljenom AA, doneo na predlog Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju od 24.11.2022. godine, a koji predlog se može izjednačiti sa izjavom ovlašćenog tužioca kojom odustaje od daljeg krivičnog gonjenja za krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. KZ, koje je okrivljenom inicijalno stavljeno na teret. Pri tome je bez značaja činjenica na koju se u podnetom zahtevu ukazuje – da je optužni predlog protiv okrivljenog podnet naknadno, nakon donošenja rešenja o razrešenju branioca po službenoj dužnosti, obzirom da u ovom vremenskom intervalu nije obavljena nijedna procesna radnja koja bi zahtevala učešće i prisustvo branioca, te u konkretnom slučaju okrivljenom očigledno nije povređeno pravo na odbranu.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Ivice Pavlovića, u ovom delu odbijen je kao neosnovan.

U preostalom delu, zahtev je odbačen kao nedozvoljen.

Ovog stoga što u preostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu člana 81. stav 2. ZKP i povredu člana 302. stav 2. ZKP, koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, zbog povrede zakona, te je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen doneta je odluka kao izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić