Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 518/16 od 04.10.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Osnovnog javnog tužioca u Aranđelovcu i žalbe branilaca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu, Sudska jedinica u Topoli I 12 K 2082/11 od 07.06.2016. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Janković u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu, ili pak ukine obe pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i naredi da se postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da radnje izvršenja, obuhvaćene izrekom pobijane prvostepene presude, koja je u svemu potvrđena drugostepenom presudom, ne odgovaraju zakonskim obeležjima krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ i krivičnog dela iz člana 251. stav 1. KZ za koja je okrivljeni oglašen krivim. U vezi toga, branilac ističe da okrivljeni nije imao svojstvo službenog lica, kada je u pitanju krivično delo iz člana 359. stav 1. KZ, dok u pogledu krivičnog dela iz člana 251. stav 1. KZ, ističe da je neophodan uslov za postojanje ovog krivičnog dela, to da je lekarska pomoć očigledno nesavesno pružana, a da nije od značaja gde je lekarska pomoć pružena. Takođe, okolnost da li je okrivljeni imao saglasnost Ministarstva zdravlja za obavljanje zdravstvene delatnosti u svom stanu, prema stavu branioca, nije ni zakonski, niti dovoljan uslov za postojanje navedenog krivičnog dela.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 359. stav 1. KZ propisano je da službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Odredbom člana 112. stav 3. tačka 3) KZ, propisano je da se službenim licem između ostalih, smatra i lice u ustanovi, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude (tačka 1. izreke) jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom, kao službeno lice u svojstvu lekara specijaliste za ... u Zdravstvenom centru „...“, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja i prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja, pribavio sebi korist u označenom iznosu, na način bliže opisan u tački 1. izreke pravnosnažne presude. Pritom, po oceni ovog suda, okrivljeni je u konkretnom slučaju imao svojstvo službenog lica, u smislu člana 112. stav 3. tačka 3) KZ , jer je reč o licu u ustanovi, koje odlučuje o pravima fizičkih lica, konkretno lekaru specijalisti za ... u Zdravstvenom centru „...“, koji je u ovom slučaju odlučivao o pravu oštećene na abortus, koje podrazumeva ispunjavanje niza zakonom određenih uslova i procedura.

Pored toga, branilac okrivljenog je navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti u odnosu na krivično delo iz člana 251. stav 1. KZ (tačka 2. izreke pobijane prvostepene presude), kojima ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticao i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, a Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao žalbeni sud, na strani četiri pasus četvrti i na strani pet pasus prvi, pobijane drugostepene presude Višeg suda u Kragujevcu Kž1 518/16 od 04.10.2016. godine i na koje razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Zbog iznetog, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zatevu ističe i to da pobijana prvostepena presuda ne sadrži razloge o izricanju mere bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, kojim navodima, po oceni ovog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, branilac u zahtevu ističe i to da žalbeni sud nije dao razloge zbog čega odbija žalbene navode, već se koristio tehnikom „inkorporacije razloga“, čime po oceni ovog suda, branilac ukazuje na povredu člana 460. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da nižestepeni sudovi nisu utvrdili radnju izvršenja u odnosu na oba krivična dela, niti način izvršenja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ, niti koje svojstvo ima suprug oštećene, te da je izostalo valjano vrednovanje i adekvatna ocena dokaza u konkretnom slučaju.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 460. ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a u preostalom delu je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                               Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić