Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Miloša Božovića, advokat Branislav Tapušković, zbog povrede krivičnog zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celini prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku, ili samo odluku donetu po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka ili na suđenje prvostepenom ili apelacionom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u izreci pobijane pravnosnažne presude stoji da je okrivljeni kritičnom prilikom neovlašćeno radi prodaje nabavljao, držao i prodavao supstance koje su proglašene za opojne droge, ali da je u konkretnom slučaju izostavljen opis radnje izvršenja koja se odnosi na neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga, zbog čega prema stavu branioca, nema osnovnog elementa bića krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ. Iznetim navodima po oceni ovog suda, branilac, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva, ne mogu se prihvati kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi, ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, jer je kritičnom prilikom „u stanju uračunljivosti neovlašćeno radi prodaje nabavljao, držao i prodavao supstance koje su proglašene za opojne droge, pri čemu je bio svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, na taj način što je u označenom vremenskom periodu od nepoznatog lica nabavljao opojnu drogu – kokain i amfetamin, koju je zatim u ulici ..., mešao sa kreatinom i istu razmeravao pomoću vagica za precizno merenje, te su mu dana 11.12.2015. godine, na navedenoj adresi pronađene tri PVC kese u kojima se nalazila opojna droga amfetamin u obliku baze – amfetamina i kreatina, u količini od 122,58 grama, jedna PVC kesica u kojoj se nalazila opojna droga kokain u obliku baze, tetramisola i laktoze u količini od 46,41 gram, jedna PVC kesica u kojoj se nalazilo 9, 81 gram kreatina koji služi za uvećanje mase opojne droge, dve elektronske vagice sa tragovima amfetamina, kokaina i tetrahidrokanabinola .... te su mu svi navedeni predmeti oduzeti od strane policijskih službenika uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima.“

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude Višeg suda u Beogradu proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, odnosno proizilazi da je okrivljeni predmetno krivično delo izvršio sa umišljajem, na način bliže opisan u izreci pravnosnažne presude, preduzimajući radnje izvršenja krivičnog dela, od kojih je radnja neovlašćenog držanja radi dalje prodaje, činjenično opisana u izreci, a što je dovoljno za postojanje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, s obzirom da je radnja predmetnog krivičnog dela alternativno određena i da obuhvata raznovrsne delatnosti, te da je krivično delo svršeno preduzimanjem ma koje delatnosti koja je označena kao radnja ovog krivičnog dela, a u konkretnom slučaju to je radnja neovlašćenog držanja opojne droge radi dalje prodaje.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povedu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da u konkretnom slučaju nije bilo nijednog dokaza, ni direktnog ni indirektnog, da je okrivljeni ikome prodao opojnu drogu, odnosno da ju je stavio u promet, i da su s tim u vezi, sudovi pribegli arbitrarnom odlučivanju, te da je odlučna činjenica vezana za prodaju opojne droge, utvrđivana slobodnim procenama i pretpostavkama.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na to da je pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pobijanim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                      Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić