Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok u preostalom delu nema propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je za postojanje krivičnog dela skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. stav 1. KZ, potrebno da je ovlašćeno službeno lice stavilo službeni pečat ili znak, u ovom slučaju na predmetno putničko vozilo, radi osiguranja predmeta. Međutim, po stavu odbrane, na osnovu zapisnika o popisu i proceni javnog izvršitelja, ne može se tvrditi da nalepnice zalepljene na sva vrata predmetnog putničkog vozila predstavljaju službeni pečat ili znak, stavljen radi obezbeđenja predmeta, jer je isti, sam po sebi, već bio obezbeđen na osnovu zapisnika o popisu i proceni, u kome stoji podatak da: „pečaćenje popisanih stvari nije izvršeno“. Sledstveno tome, ako nema takvog znaka (pečata) ne može biti ni njegovog skidanja, odnosno povrede, iz kog razloga nema ni krivičnog dela iz člana 327. stav 1. KZ. Nižestepeni sudovi su po stavu odbrane, okrivljenu osudili, iako njene radnje ne predstavljaju krivično delo skidanje i povreda službenog pečata i znaka, jer ona nije povredila nikakav službeni znak, budući da je javni izvršitelj navedene nalepnice stavio neovlašćeno, odnosno iz neznanja, s obzirom na to da iste predstavljaju obično obaveštenje građanima i svim zainteresovanim licima da to putničko vozilo nije moglo da se otuđi ili da se njime na bilo koji način raspolaže.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Radnja izvršenja krivičnog dela skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. stav 1. KZ, alternativno je određena i može se sastojati u skidanju ili povredi službenog pečata ili znaka ili ulaženju u prostoriju, odnosno otvaranju osiguranog predmeta bez skidanja ili povrede službenog pečata ili znaka. Objekt radnje jeste službeni pečat ili službeni znak koji treba da je stavilo ovlašćeno službeno lice radi osiguranja predmeta ili prostora.

Prema činjeničnom opisu dela u izreci pravnosnažne presude, okrivljena AA je u vreme i mestu navedenim u izreci presude u uračunljivom stanju, svesna svog dela i zabranjenosti istog, čije izvršenja je htela, povredila službeni znak – popisne nalepnice broj 0299 i broj 0300, koje je stavilo ovlašćeno službeno lice kod javnog izvršitelja BB, radi osiguranja predmeta, putničkog vozila bliže opisanog u izreci presude, prilikom sprovođenja izvršne radnje popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika, ovde okrivljene AA, na taj način što je otvorila vrata vozila obezbeđena navedenim popisnim nalepnicama, a koja vrata se nisu mogla otvoriti bez oštećenja ili uklanjanja popisnih nalepnica i isto odvezla iz dvorišta do kuće svog brata, na označenoj adresi.

Po oceni ovoga suda, iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci pravnosnažne presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. stav 1. KZ, za koja je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom i to kako objektivna koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u povredi službenog znaka – popisnih nalepnica stavljenih od strane ovlašćenog službenog lica kod javnog izvršitelja, radi osiguranja predmetnog putničkog vozila, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljene koja obuhvata i svest o zabranjenosti dela.

S tim u vezi Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva da predmetne popisne nalepnice ne predstavljaju službeni znak koji je stavilo ovlašćeno službeno lice radi osiguranja predmeta.

Prema odredbi člana 112. stav 3. tačka 3) KZ, službenim licem smatra se javni beležnik, javni izvršitelj i arbitar kao i lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu.

Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu javni izvršitelj ima svojstvo službenog lica, koje vrši javna ovlašćenja koja su mu poverena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

Kako su u konkretnom slučaju označene popisne nalepnice stavljene na predmetno putničko vozilo od strane ovlašćenog službenog lica kod javnog izvršitelja, radi osiguranja predmeta u izvršnom postupku, prilikom sprovođenja izvršne radnje popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika – okrivljene AA, koje nalepnice su na sebi imale oznaku ovlašćenog službenog lica – javnog izvršitelja BB i bile vidljive za sva lica sa ciljem njihovog obaveštavanja da se taj predmet ne sme otvarati, to iste, suprotno navodima zahteva, predstavljaju službeni znak, odnosno objekt radnje izvršenja krivičnog dela skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. stav 1. KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva kojima se ukazuje da se u radnjama okrivljenih ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. stav 1. KZ i da je pravnosnažnom presudom, na štetu okrivljene učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da je na radnju okrivljene trebalo, eventualno, primeniti odredbu člana 226. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojom je propisano da će se licu koje, između ostalog, ukloni oznaku da su stvari popisane, izreći novčana kazna. Stoga, prema stavu odbrane, u situaciji kada je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju – članom 226. stav 3. predviđeno da će se kazniti onaj ko ukloni oznaku da su stvari popisane i to novčanom kaznom u smislu člana 131. istog zakona, onda takvo lice ne može da odgovara za krivično delo skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. stav 1. KZ, jer je Zakon o izvršenju i obezbeđenju blaži za učinioca od Krivičnog zakonika i stoga jedini zakon koji je mogao biti primenjen u konkretnom slučaju.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Krivično delo skidanje i povreda službenog pečata i znaka čini onaj ko skine ili povredi službeni pečat ili znak koji je ovlašćeno službeno lice stavilo radi osiguranja predmeta ili prostora ili ko, bez skidanja i povrede pečata ili znaka, uđe u takvu prostoriju ili otvori predmet na koji je bio stavljen službeni pečat ili znak.

Prema odredbi člana 226. stav 3. Zakona o obezbeđenju i izvršenju, licu koje ukloni kopiju zapisnika o popisu, zaključka o konačnom popisu ili oznaku da su stvari popisane, izriče se novčana kazna.

Odredbom člana 131. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da se izvršnom dužniku, dužniku izvršnog dužnika, banci, poslodavcu izvršnog dužnika, Agenciji za privrede registre, Centralnom registru hartija od vrednosti, Republičkom geodetskom zavodu i organu starateljstva, može izreći novčana kazna ako ne postupi po nalogu ili zabrani suda ili javnog izvršitelja, a banci i ako ne postupi po nalogu ili zabrani organizacije za prinudnu naplatu.

Odredbom člana 14. stav 1. KZ, propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom određeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno, a u stavu 2. istog člana da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom.

Protivpravnost kao konstitutivno obeležje opšteg pojma krivičnog dela iz člana 14. stav 1. KZ, isključuju delo malog značaja (član 18. KZ), nužna odbrana (član 19. KZ) i krajnja nužda (član 20. KZ), dok krivicu, koja je takođe obeležje opšteg pojma krivičnog dela, isključuje neuračunljivost (član 23. KZ), neotklonjiva stvarna zabluda (član 28. KZ) i neotklonjiva pravna zabluda (član 29. KZ).

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, činjenica da su iste protivpravne radnje predviđene kao krivično delo skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. stav 1. KZ, kažnjive i odredbom člana 226. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ne isključuje postojanje krivičnog dela, niti njegovu protivpravnost i krivicu, pa ukoliko se u radnjama okrivljene stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 327 stav 1. KZ, koje joj je optužbom stavljeno na teret, kao u konkretnom slučaju, nema mesta donošenju oslobađajuće presude na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, primenom blažeg zakona, u smislu navoda zahteva.

Po nalaženju ovog suda, nižestepeni sudovi su u konkretnom slučaju, pravilno primenili krivični zakon kada su radnje okrivljene opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovane kao krivično delo iz člana 327. stav 1. KZ, te shodno tome u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe nije primenjen zakon koji se nije mogao primeniti, odnosno nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljene kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali navodi zahteva ne sadrže obrazloženje u čemu se te povrede sastoje.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u delu koji se odnosi na navedene povrede zakona, nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, što u slučaju podnošenja zahteva zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva ne samo opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Vrhovni kasacioni sud prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP) dela i pravca pobijanja, koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić