Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 946/16 od 01.12.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i žalbe okrivljenog Radoslava Denčića i njegovog branioca, a presuda Višeg suda u Kragujevcu 3K 4/11 od 17.03.2016. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Radoslava Denčića, advokat Novak Roganović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama, protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da pobijane presude ne sadrže razloge u pogledu odlučnih činjenica, a oni koji su dati, u znatnoj meri su protivrečni, čime po oceni ovog suda, ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe da je sud svoju odluku zasnovao na pretpostavkama, a ne na činjenicama, u čiju izvesnost je uveren, da nije nepristrasno cenio izvedene dokaze, niti je sa jednakom pažnjom utvrđivao činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenom, kojim navodima ukazuje na povredu člana 16. stav 2. i 4. ZKP.

Takođe, branilac u zahtevu ističe da je teret dokazivanja na tužiocu, a da u konkretnom slučaju ne postoji nijedan dokaz da je neko drugo lice, kako to nižestepeni sudovi navode u svojim presudama, pakovalo marihuanu, zbog čega branilac smatra da je pobijanim presudama povređen član 15. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac ukazuje da su nižestepeni sudovi propustili da utvrde sve činjenice koje su od značaja za donošenje pravilne i zakonite odluke, da su pojedine odlučne činjenice pogrešno utvrđene, te da nijednim izvedenim dokazom nije utvrđeno da je okrivljeni postupao na način opisan u izreci presude.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 15. stav 2, 16. stav 2. i 4, 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali u obrazloženju zahteva ne navodi razloge zbog kojih smatra da je u pobijanim presudama došlo do navedene povrede krivičnog zakona, odnosno nijednom rečju ne ukazuje zbog čega smatra da je u konkretnom slučaju primenjen zakon koji se ne može primeniti, a kako Vrhovni kasacioni sud, pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju, ispituje u okviru razloga, dela i pravca koji su istaknuti u zahtevu u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                       Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić