Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.4956/13 od 06.12.2013. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Z.M. preinačena je presuda Višeg suda u Kragujevcu K br.227/10 od 17.07.2013. godine u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu protivpravne delatnosti okrivljenog Z.M. opisane u izreci prvostepene presude u stavu jedan pravno kvalifikovao kao krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 47. stav 1. KZ RS, a u vezi člana 19. OKZ, za koje krivično delo ga je primenom napred navedenih članova kao i člana 4, 5, 11, 12, 13, 33, 38, 41, 42. i 43. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 14.06. do 05.07.2004. godine.

Istom presudom na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP odbijena je optužba da je okrivljeni Z.M. izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ usled nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, dok su žalbe javnog tužioca kao i žalba branioca okrivljenog u preostalom delu odbijene kao neosnovane i presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac osuđenog Z.M., advokat D.T., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP u vezi člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i člana 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine prvostepenu presudu i drugostepenu presudu osim u delu u kome je odbijena optužba protiv okrivljenog Z.M. ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovni postupak Apelacionom sudu u Kragujevcu.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog Z.M. je neosnovan.

Branilac osuđenog Z.M. u zahtevu navodi da su sudovi svoje odluke suprotno odredbama ZKP, zasnovali na izvršenom uviđaju kao i na nalazu i mišljenju veštaka M.P. koji je okrivljenog i oštećenog pomerao kako bi odbranio svoj nalaz i mišljenje, pri čemu je supruga veštaka zastupnik oštećenih u ovom postupku.

Iz spisa predmeta proizilazi da je uviđaj u ovom krivičnom postupku obavio istražni sudija Okružnog suda u Kragujevcu o čemu je sačinjen zapisnik o uviđaju Ki br.31/04 od 12.06.2004. godine, u skladu sa ZKP, tako da po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda dokaz pribavljen na ovakav način ne predstavlja nezakonit dokaz, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog Z.M. kojima se na ovaj način ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Navode zahteva, branioca osuđenog Z.M. kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, navodima da se pobijane presude zasnivaju na nalazu i mišljenju veštaka M.P., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac osuđenog Z.M. je neosnovano isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da je očigledno da bi i bez veštačenja veštaka M.P. bila doneta ista presuda, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog Z.M. konstatuje se da je ''... prvostepeni sud zauzeo pravno stanovište u vezi člana 5. KZ, u vezi retroaktivne primene novog Zakona i zauzeo stanovište da je okrivljeni Z.M. izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 47. stav 1. KZ u vezi člana 19. OKZ, gde je Apelacioni sud zauzeo svoj stav u vezi ublažavanja kazne''.

Imajući u vidu da osim ovakve konstatacije zahtev branioca osuđenog Z.M. ne sadrži obrazloženje da li je prvostepeni ili drugostepeni sud zauzimajući pravno stanovište u vezi sa primenom člana 5. KZ povredio zakon, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog, nije upuštao.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u druge navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog Z.M., budući da se istima osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, a što ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga bi okrivljeni mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                             Dragiša Đorđević, s.r.