Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA-advokat Zora Dobričanin Nikodinović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439.tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ukine samo drugostepenu presudu i spise predmeta vrati tom sudu na ponovno odlučivanje. Branilac je još predložio da se odredi odlaganje izvršenja kazne izrečene pobijanim presudama.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a nakon ocena navoda izloženih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati i to službene beleške PU za grad Beograd UKP Drugo odeljenje broj 03.15.2.3.1.3.-1260/20 od 15.04.2020. godine. Navedeno branilac obrazlaže time da ne postoji ni jedan pravni osnov da se navedena beleška smatra ispravom, s obzirom da ista sadrži izjave lica BB, VV i GG, koji su tokom postupka ispitani u svojstvu svedoka. Branilac još smatra da bi se navedena beleška eventualno mogla smatrati službenom beleškom o obaveštenju prikupljenom od građana, i to pod uslovom da je propisno sastavljena, a kako to nije slučaj, može se samo smatrati operativnom beleškom policije i kao takva ne može biti korišćena kao dokaz. Neosnovan je, po stavu branioca, zaključak prvostepenog suda da je navedena beleška imala svojstvo isprave, jer ne sadrži ni jedan od obaveznih elemenata propisanih članom 138. stav 2. ZKP. Branilac je ukazala i na odredbu člana 287.stav 2.ZKP, kojom je propisano da dokazi koje je pribavila policija mogu biti korišćeni u postupku samo ukoliko su dokazne radnje sprovedene u skladu sa zakonikom o krivičnom postupku.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA- advokata Zore Dobričanin Nikodinović se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2.stav 1.tačka 26) ZKP je propisano da je isprava svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku.

Odredbom člana 138.stav 1.ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način, dok je stavom 2. istog člana propisano da isprava koju je u propisanom obliku izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti, kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo lice u vršenju javnog ovlašćenja koje mu je povereno zakonom, dokazuje verodostojnost onoga što je u njoj sadržano.

Odredbom člana 288. stav 1.ZKP je propisano da policija može pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja, dok je stavom 5. istog člana propisano da će se službena beleška o datom obaveštenju pročitati građaninu koji je obaveštenje dao, a on može staviti primedbe koje je policija dužna da unese u službenu belešku.

Službenu belešku PU za grad Beograd UKP Drugo odeljenje broj 03.15.2.3.1.3.- 1260/20 od 15.04.2020. godine koja je izvedena kao dokaz na glavnom pretresu, potpisali su policijski službenici BB, VV i GG. U službenoj belešci je navedeno- da su potpisnici beleške dana 15.04.2020. godine pregledali putničko motorno vozilo marke „...“, registarske oznake ..., nakon čega je isto oduzeto uz pripadajuću potvrdu od DD, kao i potvrda za registraciju, te ovlašćenje za upravljanje i raspolaganje na ime ĐĐ i DD. U potvrdi je takođe navedeno da je u 12,56 časova načelnik Drugog odeljenja saopštio potpisniku potvrde - OSL BB da je naređeno da se vozilo vrati DD, iz kog razloga nije izvršeno veštačenje i provera vozila, te su istog dana u 14,00 časova DD uz potvrdu vraćeni vozilo, Potvrda o registraciji i ovlašćenje za upravljanje i raspolaganje vozilom.

Imajući navedene zakonske odredbe u vidu i sadržinu navedene službene beleške koju su sačinili policijski službenici, proizilazi zaključak da službena beleška ne ispunjava uslove da bi se smatrala obaveštenjem prikupljenim od građana sačinjenim u smislu odredbe člana 288. ZKP, već se radi o belešci o izvršenim službenim radnjama koja je sastavljena za interne potrebe policijskih službenika tokom vođenja postupka u vezi sa pronalaženjem i oduzimanjem blindiranog putničkog vozila marke BMV. S obzirom da su policijski službenici koji su sačinili navedenu belešku, ispitani tokom postupka pred sudom kao svedoci i da su se izjašnjavali o sadržini službene beleške, to sadržaj beleške predstavlja i deo njihovog iskaza pred sudom na glavnom pretresu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predmetna službena beleška predstavlja predmet koji je podoban da služi kao dokaz činjenice koja ima značaj za pravne odnose, a, po svojoj sadržini se ne može smatrati zapisnikom – beleškom o radnji saslušavanja građana ili ispitivanja u svojstvu svedoka, kao što se u zahtevu neosnovano navodi, već je isprava u smislu člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP, i kao takva se može izvesti kao dokaz u krivičnom postupku. Pored toga, odredba člana 405. stav 1. ZKP, omogućuje sudu da na glavnom pretresu izvede dokaz vršenjem uvida u isprave koje služe kao dokaz, pa je prvostepeni sud u konkretnom slučaju postupio u svemu zakonito kada se na glavnom pretresu upoznao sa sadržinom predmetne službene beleške koja predstavlja ispravu. Imajući navedeno u vidu, navodi zahteva su u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, iz razloga što je krivično delo iz člana 366.stav 3. KZ blanketnog karaktera i mora da sadrži konkretnu blankentnu normu iz koje na nesumnjiv način proizilazi da se radi o službenoj radnji koja bi se morala izvršiti, odnosno koja se ne bi smela izvršiti. Međutim, po stavu branioca iz izreke presude nije moguće utvrditi koji propis je nalagao obavezu da se vozilo oduzme, odnosno koji propis je zabranjivao da se vozilo vrati, pa samim tim predmetno krivično delo ne sadrži sve neophodne elemente, odnosno nedostaje protivpravnost kao bitan element krivičnog dela.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ni u ovom delu ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 366. stav 3.ZKP je propisano da- ko koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj, posreduje da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

U konkretnom slučaju u izreci pobijane presude Višeg suda u Beogradu- posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.po4 br.70/21 od 23.08.2022. godine navedeno je da je okrivljeni AA kao zamenik načelnika Službe za ..., koristeći svoj pretpostavljeni uticaj posredovao kod EE, u to vreme načelnika Uprave ... za grad Beograd, da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti i to da se DD vrati blindirano putničko motorno vozilo marke "..." model ..., registarskih oznaka ..., crne boje, koje je istog dana od njega oduzeto radi veštačenja i vršenja ostalih provera na vozilu. To je učinio tako što je pozvao telefonom EE i saopštio mu da će DD biti vraćen u prostorije Drugog odeljenja UKP-a PU za Grad Beograd i da je "stav odozgo" da se DD pusti i da mu se vrati vozilo, iako je znao da za izdavanje takve instrukcije nije imao osnova jer mu nije bio-pretpostavljeni starešina, niti su to nalagale potrebe obavljanja policijskih poslova i interesi službe Ministarstva unutrašnjih poslova i da je DD navedeno blindirano vozilo i vraćeno zajedno sa potvrdom o registraciji i ovlašćenjem za upravljanje i raspolaganje. Na taj način, izostalo je preduzimanje službenih radnji na vozilu, koje su policijski službenici Odseka za suzbijanje delikata na motornim vozilima, u sastavu Drugog odeljenja UKP-a PU za Grad Beograd, morali da izvrše u narednom periodu, a na koje su bili ovlašćeni, shodno odredbi člana 286 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku. Ovo zato što se radilo o blindiranom vozilu i veštačenje vozila, je bilo potrebno kako bi se utvrdilo da li vozilo poseduje originalni broj šasije i motora, zbog izraženih sumnji policijskih službenika, u tada registrovane podatke o zapremini motora vozila marke "..." model ..., registarskih oznaka ... te samim tim i proceduru sprovođenja tehničkog pregleda, te izdavanja, odnosno produžavanja registracione nalepnice, te i radnji pribavljanja dosijea za vozilo i njegovih provera preko Interpola, kao i provera istog putem tzv. "skenera", kada se vozilo otprema u Upravu carina Ministarstva finansija Republike Srbije, kako bi se utvrdilo da li isto poseduje pregrade ili bunkere, pogodne za skrivanje predmeta, koji se izvršenim vizuelnim pregledom dostupnih površina automobila nisu mogli uočiti. Od službenih radnji i provera je zavisilo je i da li će biti iniciran pretres vozila, radi eventualnog pronalaska predmeta važnih za postupak, te da li će doći i do kriminilastičkotehničkog pregleda vozila,

Iz navedenog proizilazi da su u izreci navedene presude opisani svi bitni elelementi krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 3. KZ, zbog kog je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Ovo iz razloga jer je u izreci presude precizno opisan pretpostavljeni uticaj okrivljenog na osnovu visokog položaja- na nižerangirane operativne službenike u MUP, te lanca prenošenja navodnih naredbi, te su precizno opisane radnje koje je trebalo da budu izvršene na vozilu, opisom vrste radnji, svrhe njihovog preduzimanja i ovlašćenja na osnovu kojih je započet operativni rad službenih lica, a čije je izvršenje okrivljeni svojim delovanjem sprečio. U izreci presude je naveden i zakonski osnov službene radnje koja bi s morala izvršiti, a koja nije izvršena zbog protivzakonitog posredovanja okrivljenog. Stoga su navodi branioca okrivljenog da izreka presude ne sadrži konkretnu normu iz koje na nesumnjiv način proizilazi da se radi o službenoj radnji koja bi se morala izvršiti, pa stoga ni obeležje protivpravnosti, ocenjeni neosnovanim, jer izreka presude sadrži sva obeležja radnji okrivljenog i njihovu protivpravnost, koje ih, uz opis subjektivnog elementa, čine krivičnim delom .

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić