U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić, Aleksandra Stepanovića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene AA - advokata Vere Hofman i advokata Irene Đorđević, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji 2K.br. 10/22 od 17.09.2024. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1.br. 153/24 od 16.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 30.09.2025. godine, većinom glasova, doneo je

P R E S U D U

I USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Vere Hofman, pa se UKIDAJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kuršumliji 2K.br. 10/22 od 17.09.2024. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1.br. 153/24 od 16.12.2024. godine i predmet vraća Osnovnom sudu u Kuršumliji na ponovno suđenje.

II ODBACUJE SE kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Irene Đorđević podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji 2K.br. 10/22 od 17.09.2024. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1.br. 153/24 od 16.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji 2K.br. 10/22 od 17.09.2024. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ i izrečena joj je uslovna osuda i to tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je o imovinskopravnom zahtevu oštećene, kao i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1.br. 153/24 od 16.12.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Kuršumliji 2K.br. 10/22 od 17.09.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljene AA, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to:

- advokat Vera Hofman, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili iste preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe zbog zastarelosti krivičnog gonjenja;

- advokat Irena Đorđević, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje i odlučivanje ili iste preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe u smislu člana 423. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Vere Hofman Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Vere Hofman je osnovan, dok je zahtev branioca okrivljene AA - advokata Irene Đorđević neblagovremen.

Po nalaženju Vrhovnog suda osnovano se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene - advokata Vere Hofman ukazuje da je okrivljena pogrešno oglašena krivom zbog izvršenja produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave. Naime, krivično delo iz člana 355. Krivičnog zakonika je svršeno kada je preduzeta radnja izvršenja krivičnog dela, tačnije kada je falsifikovana javna isprava – uverenje upotrebljeno kao pravo, odnosno stavljeno u pravni saobraćaj, pa je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je sud na štetu okrivljene pogrešno primenio zakon.

Naime, prema činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenog u izreci pobijane prvostepene presude, okrivljena je u stanju uračunljivosti, sa umišljajem nabavila lažnu javnu ispravu i istu upotrebila kao pravu, a na način bliže opredeljen u izreci prvostepene presude, te je time okrivljena izvršila produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ.

Odredbom člana 355. stav 1. KZ propisano je da ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili kao lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe kazniće se zatvorom do tri godine, dok je u stavu 2. istog člana propisano da, ako je delo iz stava 1. učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona, učinilac će se kazniti zatvorom od 3 meseca do 5 godina.

Navedeno krivično delo je svršeno kada je preduzeta radnja izvršenja, odnosno kada je falsifikovana isprava – uverenje, upotrebljena kao prava, odnosno kada je stavljena u pravni saobraćaj, a to je momenat kada je stvorena takva situacija da se onoj kome je upućena upozna sa njenom sadržinom. U konkretnom slučaju, sama okolnost da je poslodavac i dalje u zabludi, odnosno da je okrivljena radila na radnom mestu nakon obavljenog konkursa posle kojeg je i zasnovala radni odnos, a na kom konkursu je upotrebila sporno uverenje ne znači da je okrivljena kontinuirano upotrebljavala ispravu. Upotreba je procesna radnja - čin stavljanja isprave u pravni promet. Kasnije zasnivanje radnog odnosa predstavlja posledicu upotrebe falsifikovane isprave, a u konkretnom slučaju prilikom prijavljivanja na konkurs, čime je delo svršeno. Osim toga, radnja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. KZ nije opisana trajnim glagolom, već svršenim glagolom „napravi, upotrebi...“.

Imajući u vidu sve navedeno Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Vere Hofman, te na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kuršumliji 2K.br. 10/22 od 17.09.2024. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1.br. 153/24 od 16.12.2024. godine i predmet vraća Osnovnom sudu u Kuršumliji na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi,

U ponovnom postupku sud će prilikom odlučivanja imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istima i najpre otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, u kojoj će o svim činjenicama koje su predmet dokazivanja dati jasne, konkretne i argumentovane razloge, a nakon toga će biti u mogućnosti i da odluči o primeni odredaba o zastarelosti krivičnog gonjenja, na koje i branilac – advokat Vera Hofman u zahtevu ukazuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Irene Đorđević je neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je okrivljena AA presudu Višeg suda u Prokuplju Kž1.br. 153/24 od 16.12.2024. godine primila dana 30.12.2024. godine, a da je branilac okrivljene, advokat Irena Đorđević, podnela zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu preporučenom pošiljkom dana 18.02.2025. godine.

Prema navedenom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Irene Đorđević, protiv označenih pravnosnažnih presuda podnet je po proteku zakonom propisanog roka za podnošenje istog, iz člana 485. stav 4. ZKP, te je isti neblagovremen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u stavu prvom izreke, dok je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u stavu drugom izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković