Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Roberta Lapčevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 4K br. 111/24 od 29.04.2025. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 84/25 od 25.06.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 17.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Roberta Lapčevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 4K br. 111/24 od 29.04.2025. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 84/25 od 25.06.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu 4K br. 111/24 od 29.04.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno izreci presude.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 84/25 od 25.06.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA i njegovog branioca advokata Roberta Lapčevića i presuda Osnovnog suda u Kruševcu 4K br. 111/24 od 29.04.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Robert Lapčević, zbog povrede zakona i povrede prava zajemčenih Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnih protokola, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili višem sudu pred potpuno izmenjenim većem ili iste preinači.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, navodima da je na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet, kao i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, navodima da je do povrede odredaba krivičnog postupka u vezi sa postojanjem optužbe ovlašćenog tužioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se te povrede sastoje.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 7) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored iznetog, u zahtevu branilac ističe da je pobijanim presudama povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog i drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnih protokola, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, kako uz zahtev branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koje su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to zahtev za zaštitu zakonitosti i u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

U obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da okrivljeni nije izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim, jer Osnovno javno tužilaštvo u Kruševcu nije dokazalo postojanje direktnog umišljaja, da je u prvostepenoj presudi ostala neutvrđena činjenica koje je boje bila palica, te iznosi sopstvenu ocenu iskaza oštećenog BB, svedoka VV i GG, odbrane okrivljenog AA, nalaza i mišljenja sudskog veštaka medicinske struke dr Ružice Stevanović, kao i svoju verziju događaja, i na svojim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih utvrđenih pobijanim presudama, a vezano za postojanje elemenata krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, nalazi da tokom postupka nije dokazano postojanje elemenata krivičnog dela i da je okrivljeni postupao kritičnom prilikom u nužnoj odbrani.

Pored iznetog, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodima da nema razloga u prvostepenoj i drugostepenoj presudi o svim važnim i bitnim činjenicama, a oni koji su dati međusobno su nejasni i protivrečni.

Međutim, pogrešno i nepotupno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, u navedenom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković