Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 559/22 od 18.10.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Požarevcu, okrivljenog VV, njegovog branioca, advokata Mirjane Vlašković, okrivljenog AA i njegovih branilaca, advokata Marije Halas Radulović, Ilije Radulovića i Zorana Ilijevskog i branioca okrivljenog BB, advokata Novice Pantića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

-branilac okrivljenog AA, advokat Marija Halas Radulović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i postupi po odredbi člana 492. stav 1. tačka 1) ili 2) ZKP;

-branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Ilijevski, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo;

-branilac okrivljenog BB, advokat Novica Pantić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) i stava 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Ukazujući na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, nije predviđeno u Krivičnom zakoniku, budući da je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.94/16), koje su stupile na snagu 01.03.2018. godine, izvršena dekriminalizacija tog krivičnog dela, iz kog razloga je okrivljenog trebalo osloboditi od optužbe, jer delo za koje je optužen nije krivično delo.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, Vrhovni kasacoini sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Naime, u vreme izvršenja krivičnog dela - u periodu od 01.01.2008. godine do 01.12.2009. godine, postojalo je krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ („Sl. glasnik RS“, br.72/09), koje je okrivljenom stavljeno na teret izmenjenim optužnim aktom i za koje je oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom. Međutim, nakon izvršenja krivičnog dela, a pre donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda, stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 94/16 sa stupanjem na snagu 01.03.2018. godine izmena u odnosu na ovo krivično delo), kojim je XXII glava Krivičnog zakonika, koja se odnosi na krivična dela protiv privrede, izmenjena tako da ista više ne predviđa krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ.

Međutim, po oceni ovoga suda, radnja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ, nije po automatizmu dekriminalizovana donošenjem Zakona o izmenama i dopunama KZ („Sl. glasnik RS“, br.94/16), s obzirom na to da su bitna obeležja tog krivičnog dela sada sadržana u zakonskom opisu krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. KZ, jer je radnja, gruba povreda ovlašćenja u pogledu upravljanja i raspolaganja imovinom“ od strane odgovornog lica, na način kako je to opisano radnjom izvršenja u konkretnom slučaju (što predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ), sada određena i kažnjiva kao prekoračenje granica ovlašćenja odgovornog lica, budući da sama gruba povreda ovlašćenja ima karakter i prekoračenja ovlašćenja (u čemu se sastoji jedna od više alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. KZ), čime je u konkretnom slučaju zadržan pravni kontinuitet inkriminacije u pogledu navedenog oblika radnje izvršenja dela. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da imovinska korist pribavljena izvršenjem predmetnog krivičnog dela prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude su kažnjive i po Krivičnom zakoniku, koji je važio u vreme donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda i odgovaraju obeležjima krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Kako je za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda, predviđena kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina, dok je za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ („Sl. glasnik RS“, br.72/09), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, bila propisana kazna zatvora od jedne do osam godina, to je očigledno da je za okrivljenog povoljniji Krivični zakonik koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, zbog čega su radnje okrivljenog pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ, i na taj način primenjen zakon koji je blaži za učinioca, u skladu sa odredbom člana 5. stav 2. KZ.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, pravnosnažne presude neosnovano pobijaju zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Sledstveno iznetom, zahtev branioca okrivljenog ocenjen je kao neosnovan i u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dopuni nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke Zlatomira Popovića od 14.11.2018. godine, u vezi sa kojom se veštak u iskazu na glavnom pretresu od 22.06.2022. godine izjasnio da je predmet dopunskog veštačenja bila razlika između računa koji su isplaćeni Omladinskoj zadruzi i ispravnog obračuna poreza i doprinosa iz kojih navoda se, prema stavu odbrane, može zaključiti da postoji razlika između ispravnih i neispravnih (lažnih) faktura, pa kako se presuda ne može zasnivati na neispravno obračunatim porezima i doprinosima iskazanim u lažnim ispravama – fakturama, to je okrivljeni mogao biti odgovoran samo za iznos od 1.421.076,66 dinara, koji je obračunat na osnovu ispravnih faktura, iz kog razloga je na radnje okrivljenog morala biti primenjena odredba člana 238. stav 1. KZ. U takvoj situaciji je, prema navodima zahteva, imajući u vidu vreme izvršenja krivičnog dela i kaznu propisanu za krivično delo iz člana 238. stav 1. KZ – kazna zatvora u trajanju od 3 meseca do 5 godina, u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, na koji način je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog BB, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, iznetim navodima zahteva ne ističe da je dopuna nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke od 14.11.2018. godine, sama po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, već iznosi sopstvenu ocenu tog dokaza, suprotnu oceni suda, i izvodi svoje činjenične zaključke vezano za visinu imovinske koristi pribavljene izvršenjem predmetnog krivičnog dela, koji zaključci su drugačiji od onih koji su utvrđeni u pravnosnažnim presudama, na koji način ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac iznosi stav da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, koji zasniva na svom činjeničnom zaključku u pogledu visine imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela i sopstvenoj pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela, čime takođe ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Na povredu zakona iz člana 440. ZKP, odnosno na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ukazuje se i u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, i to: navodima zahteva advokata Marije Halas Radulović da je proizvoljan zaključak suda da je SZR „...“ u vlasništvu okrivljenog AA, pribavila protivpravnu imovinsku korist kod činjenica da ne postoji nijedna falsifikovana faktura na osnovu koje je izvršena isplata od strane PD „Prim“ Kostolac navedenoj SZR, te da su svi ugovoreni i fakturisani radovi i izvršeni; kao i navodima zahteva advokata Zorana Ilijevskog da je okrivljeni AA postupao u svemu u skladu sa zakonom, da u spisima predmeta nema nijednog dokaza na osnovu kojeg bi se utvrdio bilo kakav manjak u računima PD „Prim“, a da je sud pogrešno poklonio veru nestručnom nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko-finansijske struke, propustivši da sa sigurnošću utvrdi ko je u ovom slučaju oštećen.

Branilac okrivljenog BB, u zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i obrazlaže povrede zakona iz člana 494. stav 1. i 2. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Marija Halas Radulović, ukazuje da drugostepeni sud nije obrazložio nespornu činjenicu iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke da su svi računi iskazani u bruto iznosu, a branilac istog okrivljenog, advokat Zoran Ilijevski, da sud u presudi nije objasnio koja je to radnja koju je okrivljeni preduzeo, a da se može smatrati pomaganjem, odnosno na koji način su okrivljeni pribavili imovinsku korist. Iznetim navodima zahteva, po nalaženju ovoga suda branioci okrivljenog AA, ukazuju da pravnosnažna presuda ne sadrži razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, što predstavlja povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 440, 438. stav 2. tačka 2) i člana 494. stav 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahteve branilaca okrivljenih BB i AA, u ovim delovima, ocenio kao nedozvoljene.

Branilac okrivljenog BB kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ali u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se ta povreda sastoji. Branilac okrivljenog AA, advokat Marija Halas Radulović, u zahtevu ističe da je okrivljenom zbog vremenskog trajanja predmetnog krivičnog postupka, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, što predstavlja povredu prava okrivljenog na pravično suđenje sadržanog u odredbi člana 32. stav 1. Ustava RS.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika, mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, nisu obrazloženi, dok se u odnosu na povredu ljudskog prava okrivljenog (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP) u zahtevu branioca okrivljenog AA, advokata Marije Halas Raduolović, ne ističe da je ta povreda utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, niti je takva odluka priložena uz zahtev, to zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB i branioca okrivljenog AA, advokata Marije Halas Radulović, u odnosu na navedene povrede, nemaju propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić