Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3-9/25 od 27.11.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Kragujevcu i branioca okrivljenog i potvrđena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-239/25 od 24.07.2025. godine.

Branilac okrivljenog AA - advokat Aleksandar Bogićević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem ili ih preinači i potvrdi prvostepenu presudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP navodeći da se sudija Mirjana Vojnović, koja je prilikom donošenja drugostepene presude bila član veća Apelacionog suda, morala izuzeti od odlučivanja. Naime, navedena sudija je učestvovala u ranijem toku postupka prilikom odlučivanja o žalbama odbrane protiv rešenja o produženju pritvora i to kao član veća prilikom donošenja rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 504/23 od 18.08-2023. godine i Kž2 793/23 od 15.12.2023. godine, kao predsednik veća prilikom donošenja rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 102/24 od 20.02.2024. godine, a u svojstvu člana veća učestvovala je i u donošenju rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 653/24 od 06.11.2024. godine kojom je ukinuta presuda Višeg suda u Kragujevcu K 32/23 od 08.07.2024. godine. Prilikom donošenja rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 102/24 od 20.02.2024. godine, kojim je ukinut pritvor i određena mera zabrane napuštanja stana, prekršena je pretpostavka nepristrasnosti postupajućeg sudije jer je obrazlažući postojanje opravdane sumnje izrazila visoki stepen ubeđenja u pogledu krivice okrivljenog, u većoj meri nego što je dovoljno za donošenje odluke o meri zabrane napuštanja stana. Ovako formirano predubeđenje postupajuće sudije, koja je u više navrata odlučivala o produživanju pritvora okrivljenom i o ukidanju prvostepene presude, a kojom prilikom se upuštala i u ocenu opravdane sumnje u odnosu na radnje krivičnog dela, je okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije, usled čega su ispunjeni razlozi za obavezno izuzeće sudije Mirjane Vojinović.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokat Aleksandra Bogićevića, te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je postupao u trećem stepenu po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-239/25 od 24.07.2025. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu, kao trećestepeni, je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 2, stav sedam i osam, strana 3 i 4, presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3-9/25 od 27.11.2025. godine izneo razloge koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti ističe se i povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP navodima da je sud zanemario odredbu člana 264. stav 4. ZKP, te da okrivljenog nije oslobodio od dužnosti da naknadi troškove krivičnog postupa iako izdržava maloletno dete, nezaposlen je i zarađuje baveći se nadničarskim poslovima.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 264. stav 1. ZKP, propisano je da kada sud okrivljenog oglasi krivim izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, dok je odredbom člana 264. stav 4. ZKP, propisano da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) tog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog saradnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, a sud može okrivljenog osloboditi od dužnosti naknade troškova postavljenom braniocu iz istih razloga, u smislu člana 266. ZKP.

Dakle, citirane zakonske odredbe predviđaju samo mogućnost, a ne i dužnost suda da okrivljenog oslobodi od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka, ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi i ukoliko okrivljeni dostavi dokaze – podatke o tome da bi plaćanjem navedenih troškova bilo dovedena u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koja je on dužan da izdržava.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ostalom delu je nedozvoljen.

Podnetim zahtevom ističe se i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom i njegovom braniocu. Međutim, u obrazloženju navedene povrede branilac ne ukazuje na koji način je povređen krivični zakon u pogledu okolosti da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, već suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama. Ovo sa razloga što navodi da je sud nepravilno utvrdio da je okrivljeni polnu radnju nad oštećenom učinio radi zadovoljenja polnog nagona. Takođe, sud je pogrešno utvrdio i postojanje subjektivnog elementa na strani okrivljenog, jer tim veštaka psihijatara nije utvdio poremećaje u sferi seksualnog nagona okrivljenog, što govori u prilog da nije išao za tim da zadovolji svoj polni nagon.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, branilac zahtevom ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 113. i 16. stav 2. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Bogićevića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković