Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljene AA, advokatu Danilu Lakićeviću, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjem protiv koga je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ističe da je Apelacioni sud u Novom Sadu, donoseći pobijano rešenje Kžr As 14/18 od 20.12.2018. godine, učinio povredu odredbi člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i člana 22. stava 1. Zakona o uređenju sudova.

Naime, Apelacioni sud u Novom Sadu je pobijanim rešenjem odredio Viši sud u Novom Sadu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, kao stvarno i mesno nadležan za postupanje u krivičnom predmetu protiv okrivljene AA, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. KZ, po optužnici Osnovnog javnog tužioca u Subotici Kt 405/18 od 04.07.2018. godine, sa obrazloženjem da je pomenutim izmenjenim optužnim aktom, okrivljenoj stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje shodno članu 2. stav 4. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, spada u grupu krivičnih dela protiv privrede i za koje delo je u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 17. stav 5. navedenog zakona, nadležan da postupa Viši sud u Novom Sadu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, i to počev od 01.03.2018. godine. Pritom je prema stavu Apelacionog suda u Novom Sadu, bez uticaja okolnost da je naredba za sprovođenje istrage protiv okrivljene doneta dana 23.02.2015. godine, tj. pre početka primene navedenog zakona, s obzirom da je u konkretnom slučaju, dana 26.12.2017. godine, rešenjem istog suda Kž1 1251/17, prvostepena presuda ukinuta i krivični postupak počeo teći iznova.

Postupajući na taj način, Apelacioni sud u Novom Sadu je pobijanim rešenjem učinio povredu člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i člana 22. stav 1. Zakona o uređenju sudova.

Odredbom člana 22. stav 1. Zakona o uređenju sudova propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina, ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud, i odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti.

Odredbom člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, predviđeno je da će se krivični postupci pokrenuti zbog krivičnih dela iz člana 2. tog zakona (između ostalog zbog krivičnog dela iz člana 227. KZ) okončati pred javnim tužilaštvom ili pred stvarno i mesno nadležnim sudom, odnosno odeljenjem suda koje je bilo funkcionalno nadležno pre dana početka primene ovog zakona, dok je članom 33. istog zakona predviđeno da navedeni zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od 01.03.2018. godine.

Prema odredbi člana 7. tačka 1) ZKP, krivični postupak je pokrenut donošenjem naredbe za sprovođenje istrage (član 296.).

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je u konkretnom slučaju krivični postupak protiv okrivljene AA, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pokrenut dana 23.02.2015. godine, naredbom za sprovođenje istrage Višeg javnog tužioca u Subotici Kti 7/15, te da je zatim javni tužilac nakon podizanja optužnice protiv okrivljene zbog navedenog dela, na glavnom pretresu održanom 11.10.2017. godine, precizirao optužni akt, kvalifikujući radnje okrivljene kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ – to je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljene, stvarno i mesno nadležan Osnovni sud u Subotici, koji je bio nadležan i pre početka dana primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, tj. pre 01.03.2018. godine, jer je za predmetno krivično delo, propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina – na šta osnovano ukazuje i Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti. Pritom je bez uticaja činjenica da je prvostepena presuda ukinuta dana 26.12.2017. godine i postupak počeo teći iznova, imajući u vidu da se ne radi o pokretanju novog krivičnog postupka, već je reč o vraćanju spisa predmeta na ponovno suđenje, tj. u fazu glavnog pretresa. U vezi navedenog, takođe je bez uticaja okolnost da je nakon ukidanja prvostepene presude, Osnovni javni tužilac u Subotici odmah po preuzimanju zastupanja optužbe, podneskom Kt 405/18 od 04.07.2018. godine, radnje okrivljene kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. KZ - budući da se po nalaženju ovog suda, radi o istom krivičnom delu, jer je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, objavljenim u „Službenom glasniku RS“ 94/16 koje su stupile na snagu 01.03.2018. godine, izvršena samo „prenumeracija“ krivičnog dela zloupotreba položaja ogovornog lica iz člana 234. KZ (koji se primenjivao do 28.02.2018. godine), tako što je sada predmetno krivično delo propisano članom 227. KZ.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 249/19 od 13.03.2019. godine, preinačio pobijano rešenje, tako što je za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljene AA, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. KZ, po optužnici Osnovnog javnog tužioca u Subotici Kt 405/18 od 04.07.2018. godine, kao stvarno i mesno nadležan za postupanje, odredio Osnovni sud u Subotici.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                      Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić