- okrivljeni BB, zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. i 33. KZ te mu je izrečena uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 godine ne izvrši novo krivično delo,

- okrivljeni VV, zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u podstrekavanju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 34. stav 1. KZ, te mu je izrečena uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u utrajanju od 1 godine i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 4 godine od dana pravnosnažnosti presudene učini novo krivično delo i osuđen je i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 893/22 od 26.01.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Senti i branilaca okrivljenih AA, BB i VV i presuda Osnovnog suda u Senti 1 K. 656/22 od 23.08.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti i dopunu zahteva od 03.03.2023. godine podneli su branioci okrivljenih AA, BB i VV – advokat Ahmet Hodžić, advokat Majda Božić i advokat Damir Hodžić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili iste preinači na taj način što će odbiti optužbu protiv okrivljenih ili okrivljene osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti i dopuna od 03.03.2023. godine podnet, pa je nakon ocene istih našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti i dopuna od 03.03.2023. godine je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona, branioci okrivljenih ističu da se u konkretnom slučaju može raditi samo o krivičnom delu krađa iz člana 203. KZ, jer se u opisanim radnjama ne stiču bitna obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, obzirom da, u konkretnom slučaju, nije došlo do obijanja i provaljivanja zatvorenog prostora, jer rezervoar za gorivo, kao jedan od sastavnih delova kamiona, ne predstavlja zatvoren prostor.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 203. stav 1. KZ (koji se primenjuje od 01.01.2006.godine) je propisano da ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 204. stav 1. tačka 1) KZ („Službeni glasnik RS“, br.104/13 koji se primenjuje od 04.12.2013.godine), propisano je da će se učinilac dela krađe (član 203.) kazniti zatvorom od jedne do osam godina ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude Osnovnog suda u Senti 1 K. 656/22 od 23.08.2022. godine, u odnosu na okrivljene AA i BB proizlaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. i 33. KZ, a u odnosu na okrivljenog VV krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 34. stav 1. KZ, jer su okrivljeni AA i BB obijanjem zatvorenog prostora i savlađivanjem mehaničkih prepreka pokušali da izvrše krađu u vreme i mestu bliže opisanom u izreci, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima zajedno sa maloletnim licem, u nameri da tim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist preko 5.000,00 dinara, na taj način što su okrivljeni AA i BB, sa teretnog vozila skinuli dva akumulatora, a zatim sa rezervoara teretnog vozila pomoću podesnog predmeta skinuli zaštitni katanac i crevom izvukli naftu, koju su punili u kante, čija je ukupna vrednost 5.892,50 dinara, ali započeto krivično delo nisu dovršili jer su u tom trenutku na lice mesta došla dva lica, a okrivljeni VV ih je podstrekao da izvrše napred navedenu krađu, pri čemu su bili svesni svog dela i njegove zabranjenosti i hteli njegovo izvršenje.

Shodno iznetom, u konkretnom slučaju, okrivljeni AA i BB su pokušali da drugom oduzmu tuđu pokretnu stvar, tako što su obili zatvoreni prostor - rezervoar teretnog vozila i to na taj način što su pomoću podesnog predmeta skinuli zaštitni katanac, a zatim crevom izvlačili naftu, koju su punili u kante (krivično delo nisu dovršili usled dolaska drugih lica), a na šta ih je sa umišljajem podstrekao okrivljeni VV.

Pri tome, u pogledu pojma „zatvoren prostor“, pored onih koji su u zakonu izričito navedeni, to može biti i bilo koji drugi prostor i to kako objekat, tako i predmet, koji je trodimenzionalan, bilo pokretni ili nepokretni, koji je ograničen preprekama, koje za cilj imaju da spreče ulazak neovlašćenih lica. Shodno iznetom, rezervoar za gorivo, bez obzira na činjenicu što je sastavni deo kamiona, predstavlja trodimenzionalni objekt, koji je ograničen i koji ima za cilj da, pored činjenice da se u njemu čuva nafta, spreči i neovlašćena lica da do iste dođu, iz kojih razloga, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, označeni prostor predstavlja „zatvoren prostor“, u smislu člana 204. KZ.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilano primenili zakon, kada su okrivljene okrivljene AA i BB oglasili krivim zbog izvršenja krivičnog iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. i 33. KZ, a okrivljenog VV zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 34. stav 1. KZ, zbog čega su kao neosnovani ocenjeni navodi, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti i dopuna od 03.03.2023. godine je nedozvoljen.

Naime, branioci okrivljenih, u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti i dopuni od 03.03.2023. godine, ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da u toku postupka nije utvrđeno da li je okrivljeni VV pomagač ili podstrekač, odnosno koje radnje je on preduzeo i gde se u vreme kritičnog događaja nalazio, da nije utvrđeno kako su okrivljeni obili sporni „zatvoreni prostor“ kada na rezervoaru kamiona nije bilo katanca, te da nijedan izvedeni dokaz nije potvrdio da su okrivljeni bilo šta obijali sekačem, niti je utvrđeno tako taj sekač izgleda, od kakvog je materijala sačinjen, koje dužine, debljine i slično, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica, koje iz tih dokaza proizilaze i svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvređnih u pravnosnažnim presudama, a vezano za radnju izvršenja krivičnog dela.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP branioci iznose stav da je, u konkretnom slučaju, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, koji zasnivaju na svom činjeničnom zaključku, u pogledu načina izvršenja krivičnog dela i sopstvenoj pravnoj kvalifikaciji, da je u pitanju krivično delo iz člana 203. KZ, čime takođe ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branioci okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da se drugostepena presuda ne može proveriti i ispitati, jer sadrži kontradiktorne navode u pogledu pronađenog automobila, u blizini mesta izvršenja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 440. i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev i dopunu zahteva branilaca okrivljenih, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljene.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić