Navedenom presudom na osnovu člana 258. ZKP, oštećeni VV sa svojim odštetnim zahtevom upućen je na parnicu.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 br 154/22 od 01.08.2022. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenih AA i BB, advokata Nenada Cvejića, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Somboru K br. 593/21 od 06.04.2022. godine u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je drugostepeni sud okriljenog BB osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci zbog izvršenja krivičnog dela zlostavljanje i mučenje u saizvršilaštvu iz člana 137. stav 2. u vezi člana 33. KZ, a okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Nenad Cvejić, bez numerisanja povrede zakona zbog koje je zahtev podnet, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, povrede zakokna iz člana 441. tačka 1) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i naredi da se sprovede potpuno novi krivični postupak prema okrivljenima.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud samoincijativno precizirao optužni akt, da je povređen objektivni identitet optužbe i presude i da izreka presuda sadrži drugačiji činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela u odnosu na onaj koji je sadržan u optužnom aktu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni javni tužilac u Somboru dana 25.05.2021. godine u predmetu protiv okrivljenih BB i AA, shodno članu 409. stav 1. ZKP, precizirao činjenični opis i pravnu kvalifikaciju krivičnog dela u odnosu na optužni akt KTO 107/20 od 19.02.2020. godine, tako da isti glasi: „Da postoji opravdana sumnja da su okrivljeni u toku noći između 31.07. i 01.08.2019. godine, u naseljenom mestu ..., ispred kuće oštećenog VV, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svoga dela i hteli njegovo izvršenje, okrivljeni AA, teško telesno povredio oštećenog, te zajedno sa okrivljenim BB primenom sile naneli teške patnje oštećenom s ciljem da istoga zastraše, na taj način što su okrivljeni svojim putničkim vozilom pratili oštećenog koji se svojim putničkim vozilom kretao ispred njih nekategorisanim putem iz smera ... prema ..., i dolaskom ispred kuće oštećenog kada je oštećeni izašao iz vozila u nameri da otvori kapiju na kući, prišli oštećenom i pri tome mu se obratili uvredljivim rečima: „Kako to voziš majmunčino“ i psovali su mu majku, a zatim je okrivljeni AA pesnicom zadao udarac oštećenom u predelu ispod levog oka, od kog udarca je oštećeni pao na leđa, i na taj način je oštećenom naneo tešku telesnu povredu u vidu preloma prednjeg zida levog gornjoviličnog sinusa sa pomeranjem koštanog ulomka, a potom kada je oštećeni krenuo da se podigne, kolenima su mu držali glavu i rukama i nogama su mu oba okrivljena zadali više udaraca u predelu glave i to po telu i na taj način su mu naneli i lake telesne povrede u vidu oguljotine na levoj polovini čela, krvnog podliva donjeg očnog kapka levog oka, krvnog podliva iza leve usne školjke i nagnječenja leve strane grudnog koša i pri tom su mu drsko obratili rečima: „To ti je da ne se.eš više, da ne jedeš go.na“, čime su izazvali strah kod oštećenog, zbog čega se isti nije smeo odmah javiti na pregled kod lekara zbog zadobijenih telesnih povreda, a bili su svesni da je njihovo delo zabranjeno, čime je okrivljeni AA izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ i krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 2. u sticaju, u vezi sa članom 60. KZ, a okrivljeni BB krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 2. a kao saizvršioci u vezi sa članom 33. KZ.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, proizilazi da su okrivljeni BB i AA oglašeni krivim zbog krivičnih dela za koje su optuženi sa identičnim činjeničnim opisom radnji izvršenja tih krivičnih dela, koji je sadržan u preciziranom optužnom aktu Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru KTO 107/20 od 25.05.2021. godine.

Po nalaženju, Vrhovnog kasacinog suda, povrede objektivnog identiteta između optužbe i presude nema, jer je činjenični opis radnji izvršenja krivičnih dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim identičan i u preciziranom optuženom aktu i u izreci prvostepene presude, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je okrivljeni BB oglašen krivim zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 2. KZ, a da je nejasno koje su to teške patnje, kojim radnjama i sa kojim ciljem je okrivljeni zastrašio oštećenog, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, pa je zahtev u tom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenih AA i BB, u zahtevu navodi da je činjenično stanje u ovom krivičnom postupku utvrđeno isključivo na osnovu iskaza oštećenog, a da je njegov iskaz osporen sa naučne strane, s obzirom da je prema nalazu veštaka oštećeni morao imati nepodnošljive bolove i da nije mogao normalno da funkcioniše, pa je nelogično da se lekaru javio tek tri dana kasnije, da u ovom postupku ima puno nelogičnosti koje su se morale tumačiti u korist odbrane, kao i da okrivljeni AA boluje od skolioze i da nije bio sposoban da nanese oštećenom povrede na način kako je to opisao oštećeni. Na navedeni način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa je zahtev i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA i BB u zahtevu ukazuje da su okrivljenima izrečene prestroge krivične sankcije, s obzirom da su neosuđivani i da postoje dodatne olakšavajuće okolnosti koje sud iz nejasnih razloga nije prihvatio, čime se zahtevom ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koja, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u delu u kome je zahtev odbačen, kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić