Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP-a može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljene je u zahtevu, kao razlog podnošenja, naveo „povredu vođenja postupka“ i povredu prava na „pravično, odnosno objektivno presuđivanje“, ne konkretizujući u čemu se ove povrede sastoje, a u obrazloženju zahteva ističe da je nižestepenim presudama „povređen postupak u pogledu novčanog iznosa za koji se tereti okrivljena, jer u toj vrednosti nije isporučena sojina sačma“, te da je u toku postupka bilo neophodno utvrditi relevantno činjenično stanje u pogledu načina isporuke robe i njene isplate, odnosno na koji način i da li je postojao ugovorni odnos između subjekata, o čemu sud nije imao validnu dokumentaciju, niti cenio činjenicu da je okrivljena, bez obzira na teško materijalno stanje i nemogućnost plaćanja celog novčanog iznosa na koji je obavezana na ime naknade štete, oštećenom u ratama isplatila određeni deo novca.

Kako iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                           Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić